20. Da li bi deci trebalo reći istinu o Deda Mrazu?

Bilo da vaša deca još uvek čvrsto veruju u nasmejanog bradonju koji ostavlja poklone pod jelkom u novogodišnjoj noći ili su već počela da postavljaju sumnjičava pitanja, pre ili kasnije susrešćete se sa dilemom – da li bi deci trebalo otkriti istinu o Deda Mrazu. Neke ideje na ovu temu čekaju vas u poslednjoj ovogodišnjoj epizodi podkasta.

Transcript

U današnjoj epizodi pričamo o tome da li deci treba reći istinu o Deda Mrazu; da li je u redu da „lažemo“ decu u ime novogodišnje čarolije i tradicije? 

Novogodišnji i božićni praznici su vreme kada se za mnoge od nas postavi pitanje u vezi sa Deda Mrazom – da li je verovanje u Deda Mraza nešto što je tradicija, nešto što je zabavno, uzbudljivo i čarobno za našu decu ili je možda nešto što će narušiti njihovo poverenje u nas? Kako da reagujemo ako nas dete pita da li Deda Mraz stvarno postoji? Kako ćemo im posle nekoliko godina pretvaranja da Deda Mraz postoji jednog dana reći da smo ih sve vreme „lagali“? Ovo je naravno nešto što se odnosi i na druge izmišljene likove u koje deca veruju, kao što su vila koja odnosi cucle, Zubić vila ili uskršnji zeka. 

I kao i uvek sa mojim sadržajem – uzmite ono što rezonira sa vama i što vama odgovara, što je u skladu sa vašom intuicijom, vašom tradicijom i vašim vrednostima. 

Dok su moja deca bila mlađa verovala su u Deda Mraza, dobijala su svake godine po jedan poklon od Deda Mraza i nisu postavljala puno pitanja. Pre dve godine su počeli da sumnjaju – počeli su da me ispituju o logističkim detaljima i na kraju da li Deda Mraz stvarno postoji. I ja sam im tada rekla istinu, da Deda Mraz ne postoji stvarno, da je on izmišljeni lik, da se mi toga igramo zato što je zabavno i da možemo i dalje da nastavimo da se pretvaramo da Deda Mraz postoji.

Moglo bi se na primer reći i nešto poput: „Deda Mraz nije stvaran, ali je stvaran u našoj mašti“ ili „Puno ljudi se pretvara da Deda Mraz stvarno postoji, da li i ti želiš da se to pretvaramo?“. 

Tako da, moje mišljenje je da ako deca ne pitaju o Deda Mrazu, nije neophodno da im kažemo da to nije stvarno, ali ako počnu da postavljaju pitanja i da sumnjaju, razmislite da li je to možda dobar trenutak da im kažete istinu. Ako deca od nas traže da čuju istinu, mislim da to i zaslužuju, da su spremni da čuju istinu i da će tako naučiti da kada nas nešto pitaju, mogu da budu sigurni da ih nećemo slagati, da smo pouzdani izvor informacija i da uvek mogu da nam veruju i da nam se obrate u vezi sa svim pitanjma i nedoumicama koje budu imali. Takođe, možemo sa decom podeliti prču o tome kako je nastao lik Deda Mraza, ili pričati o različitim verzijama Dada Mraza koje postoje u različitim kulturama, i reći deci da puno druge dece veruje u Deda Mraza i ne zna da on ne postoji.  

Isto tako sam svojoj deci rekla i istinu u vezi sa Deda Mrazevima, koje smo za vreme praznika viđali po gradu ili tržnim centrima, to je bilo nešto što je njih zbunilo i čak malo plašilo, tako da sam im rekla da su to samo maskirane čike, čiji je posao da se za vreme praznika maskiraju u Deda Mraza i slikaju se sa decom koja to žele. 

Ono što sam primetila je da činjenica da moja deca znaju istinu nije ni malo umanjila čaroliju, još uvek pišemo pisma Deda Mrazu, deca dobiju po jedan poklon od Deda Mraza i to je deo naše praznične tradicije. Samo zato što deca znaju da nešto ne postoji, ne znači da neće uživati u pretvaranju i da im to neće biti zabavno i uzbudljivo (to ste verovatno već i primetili – kada se deca nečega igraju, za njih je to u tom trenutku stvarnost i oni iskreno uživaju u tome). Ako je Deda Mraz deo vaše porodične tradicije – uživajte i dalje u tome, kao što biste uživali u nekoj igri, ne morate da se pretvarate da je to stvarno da bi bilo čarobno. 

Neka deca će možda biti i opuštenija i manje zbunjena ili zabrinuta kada znaju istinu, neće morati da se pitaju: „Kako Deda Mraz to sve uspe?“ „Kako irvasi mogu da lete?“, „Kako ulazi u našu kuću?“, a i mi nećemo morati da smišljamo kreativne odgovore. J

Takođe, ne preporučujem da koristimo Deda Mraza kako bismo uticali na dečije ponašanje – „Ako si dobra, dobićeš poklon“, „Ako me ne slušaš, nećeš dobiti ništa od Deda Mraza“.  Ovo je u mnogim porodicama isto deo tradicije, koji bi trebalo da promenimo. Naravno da se lako desi da počnemo da koristimo Deda Mraza kao vaspitno sredstvo i da kažemo na primer: „Ako se ne spremiš za spavanje, nećeš dobiti ništa od Deda Mraza“. Ali to zaista nije Deda Mrazov posao – njegov posao je da sazna dečije želje i donosi poklone. J I takođe ovakav pristup stavlja akcenat na nagradu (ponašaj se kako treba, da bi dobio nagradu), ne razvija unutrašnju motivaciju i prave vrednosti, i ne uzima u obzir detetove potrebe i razloge za neko ponašanje, kao i to da možda naša očekivanja nisu prilagođena uzrastu i mogućnostima našeg deteta. I naravno, vrlo brzo će doći trenutak kada će dete saznati da Deda Mraz ne postoji i ne donosi poklone. 

Kakav je vaš pristup Deda Mrazu? Da li je deo vaše praznične tradicije? Javite nam u komentarima uz ovu epizodu na veb stranici radosnoroditeljstvo.com. Nadam se da ćete imati vesele i ugodne praznike i čujemo se ovaj put za tri nedelje!