Unframed Talks
Welcome to Unframed Talks
Unframed Talks
Plašila Se Osude, A Danas Je Prati Cijeli Balkan! | Marija Hadžović | EP10
Use Left/Right to seek, Home/End to jump to start or end. Hold shift to jump forward or backward.
Gošća nove epizode 🗣️ Unframed Talks podcasta je 🎙️ Marija Hadžović, terapeutkinja, psihoterapijski edukant i žena koja stoji iza jednog od najuticajnijih psiholoških brendova na Balkanu: Harmonija duše.
Iza profila koji danas prati preko 135.000 ljudi, godinama su stajali emotivni krahovi, osuda okoline, odbacivanje od strane dijela akademske zajednice i konstantna borba između privatne Marije i identiteta koji je morala da nosi pred očima javnosti.
Zato vam u ovoj epizodi donosimo drugačiju stranu Marije Hadžović; donosimo vam Mariju iza brenda!
U ovoj epizodi pričamo o:
● emotivnom krahu 2018. godine i životu prije i poslije njega
● tome zašto terapeuti nijesu terapeuti sami sebi
● osudi okoline, akademske zajednice i strahu od javnog istupanja
● tome kako je iz lične frustracije nastala Harmonija duše
● cijeni uspjeha, radu preko granica i svemu što se ne vidi iza biznisa
● odnosima, muškoj nesigurnosti i uspješnim ženama
● emocionalnoj pismenosti i stresu savremenog čovjeka
● aplikaciji Harmonizacija i budućnosti psihološke edukacije
Uživajte! 💛
🔗 Mreže:
Marija Hadžović / https://www.instagram.com/harmonijaduse/
Benjamin:
https://www.instagram.com/beni_dob/
https://www.linkedin.com/in/benjamind...
https://www.instagram.com/be_unframed/
Pratite nas i na ostalim mrežama - https://linktr.ee/unframedtalks
Čak rekla bi da ova druga koja nije harmonija duši ova Marija mnogo interesantnije i zanimljivija osoba, samo što ona nema filter i morala bi da pazi znaš. I ovo svak koji tebe recimo je moj presedan u svakom smislu glasovanja. Znaš, prvo što pričamo o ovome drugo što uopće otkrivam taj de o sebe. Ja sam odavno prevazišla svoj taj san, ali moj san raste sve više, a to je da postoji sve veći mjesto gdje će se ljudi osjećati bezbreno. Mislim da mi život podržava u tome da mnogo ljudi je smatralo da neću uspjeti, da je to propast, da to što imam ja neke svoje probleme kao dakle meni pravo da se bavim time. Ja mislim da svako tko je napravio nešto u svom životu je krenuo iz frustracije. Ja ne poznam jednu osobu koja je napravila šta go to bilo iz neke udoble pozicije. Da si neuspješan ako nisi preuzetnik. Ja ne mislim to je. Mislim da si neuspješan ako radiš ono nisi do sobom pa što je gotovo.
SPEAKER_01Ako si uspješna u svome poslu gaziš, radiš. Teško da nađeš muškarce koji je, I to cama bata pata je li sa to bombom and koji može disprati sve to što ti danas radiš.
SPEAKER_00Sve se to dešava zbog toga što je društvo da muškarce that ste vredni samo ukoliko ste uspješni u some pose to je jedna kolektivna individualna problematika koja utječe na partnerski odnose. Imala sam situaciju u životu kad sam pomislila da mi se stvarno više ne živi, da ne vidim smisao u tome i onda me život stavi u jednu situaciju gdje praktično sam bila poprilično životno ugrožena ja sam samo ja on ne samo dovanje.
SPEAKER_01Ako sam se svidja ovo što radimo i želite da čujete još ovakvih razgovara kliknite subscribe like u epizodu. To je najbolji način da podržite naš podcast. Nama znači mnogo jer znamo da idem u dobrom pravcu a vam omogućava da odmah vidite sve novi epizode među privima. Danas imam jednu jako specialnu epizodu jer smo došli do behogradaka koji smo razgovarali sa a govornicom koja je mani isuatno interesantna, inspirativna i jako puno puta sam is slušao andan teksta koji su mi dosta stvar prominili perspektivu, a ona je diplomirana therapeutkin and psychotherapist educant, kreatorka brand is 135 000 people in Instagram, who was 17 years old, who is a taboo theme, and pronounced harmonious, psychological gnevics in our slowness, therapeutic. User name with the poznata is Harmony Duše, a one is Maria Hačević. Maria, dobro in Talks podcast. I sami team podcast kreatem sa jednim istim pitanjem, jer so to bol imati iso pitanje, to je tko je Marija Hagović, ali bez harmonije duše.
SPEAKER_00Da, baš lijepo, to kad sam i rekao da će biti zapravo ideja iza ovog gostovanja. Mogu da ti kažem da sam osjetila temu jer nikada do sada nisam imala neko gostovanje da smo me pozvali kao Mariju Hđović. Uglavnom je to Marija Hadović kao harmonija duše. I negdje ja sam počela da živim neraskidivo od tog identiteta. Tako da ovo će biti jedno terapeutsko probijanje leda, a to je da budem ovdje kao Marija Hđović. Harmonija duše će biti tu svakako. Tako da, koja je Marija Hđović preharmonije duše, odnosno nezavisno od toga. Pa rekla bih da sam samo jedna žena obično koja voli da piše, da stvara i da užive u život. Ništa spektakularno. Samo jedna obična ljudska se kriza za toga.
SPEAKER_01A što se tu nekom trenutku zapravo navelo da pokreneš harmoniju duša i taj brand koji trenutno stoji ispred tebe.
SPEAKER_00Pa nekako bi rekla, slučajnost, ali vjerojatno splet okolnosti, desilo se to da mi je glava bila preokupirana od silnih psihoterapija na koje sam sama išla. Puno knjiga sam čitala, tada sam studirala i nekada sam se osjećala da gim kontakt sa softstom dušom. I eto tog jutra sam otvorila Facebook stranicu koju sam nazvala Harmonija duše sa željom da pišem svoju poeziju na njoj i da negdje ljudima možda koji se osjećaju kao i ja u tom trenutku kao pomognem da na neki način osjete svoju duš i eto ovdje sam sada do danas.
SPEAKER_01To bila je readna rečenica koja imam zapisanu ovdje koji si sad pročitati. Ja sam žena koja je bila na rubu odustajanja od sebe, ali sam iskustvom pokazala da odustajanje nije opcija. Ako sam mogla ja, možeš i ti. Ja sam prije neki dan napisao za rečenicu u svom dnevniku i promijenio sam stvari kad sam shvatio da neuspjeh nije finala. Šta te negdje navelo u tom trenutku da kažeš ovo što si rekli.
SPEAKER_00Da, to je deo iz jednog intervjua koje sam dala pred par godina i da sam zaista pokušala da dam neku drugu perspektivu toga jer ljudi često misle da oni koji se bave poslom poput moga, to je terapija ili bilo kakav vrać sa ljudima ili neki preduzetnički da mi nemamo krahove. A zapravo čak mislim da je obrnuto to i da ih imamo mnogo više. I da sam me pojenta da nastavimo dalje. Tako da nekada mene iščupala ta moja verera, mogu to da priznam. I neka ideje o tome da postoji neki dublji razlog zašto se ovo dešava u mom životu, mom razmišljanju na mom putu. Tako da ja vjerujem da ne samo da vjerujem, nego sam i dobila puno potvrda od ljudi koji su se na neki način poistovetili sa mojom pričom. Ne sa toliko lčom, koliko je profesionalnom da uvijek postoji razlog zašto, aj da kažem, padnemo doli, da to nije kraj. Lepo si ti napisao. Ne da nije kraj, nego nije čak ni početak, to je samo sastavni delo puta.
SPEAKER_01Ne moždaš dogorešamo pitanje ako ti je previše osjetljiva, ali sjećaš se se svog najvećeg kraha dosada u život?
SPEAKER_00Saćem imala sam ih više, ali jednako jedan mogu da kažem da ja želim svoj život naprej i poslije otprilike. To je 2018. godina. Tada sam doživjela težak, privatno emocionalni krah. Dakle, imala sam mogu da kažem rastanak iz jednog odnosa koji je za mene dona puno stresa i puno prekida prijateljstva. Tada sam promijenila i mesto da živim državu. Tako da onako baš jedno duboko preispitivanje koje se many tada dogodilo jer sam otvarala pitanje sebi da li sve a smisla.
SPEAKER_01Naki psihoterapeut sa prolazi kroz tešku situaciju jer ti si stručnjak u toj oblasti. U te trenucima?
SPEAKER_00Pa jako teško. Znam što naravno, što smo stariji, mi ljudi i ja u svom poslu nekako više smo kontaktu sa sobom pa ćemo lakše da pomognemo sebi. Ali ljudi imaju zabladu kako on može da pomogne sebi, kako će da pomogne meni. To nije tako. Ja sam školovala da pomognem drugim ljudima. A za pomoć sebi ja idem na terapiju. Ja imam dve terapeutke, imam mentora, imam supervizorku, imam prijatelje, imam porodicu, imam ljude koji su moj sistem podrške i imam sebe, naravno, na koju se oslanjam. Tako da i tako meni moj posao, znači, u smislu primene, ja baš skoro sam imala situaciju i ja imam iskustvo anksioznosti. Tako što ideja koju ja imam iza toga jeste tehnika kako da je primeno. Ne da ja neću imati anksioznost jer sam obučena da tebi pomognem da rešiš. To je jedina razlika.
SPEAKER_01U tom trenutku prepostavljam da ti kad pomažeš drugim ljudima, kažem to je kao neutralni posmarač koji pokušava ne unosi emocije. Ali kad pomažeš sebi, jednostavno mislim da tject emocija nikako ne može odbati.
SPEAKER_00Ne možeš butom partneru, ni swojim prijatelji. I imam i strah da ih ne povrji, imam i strah da ih ne izgubim. U terapii ne postoji ta relacija. Postoji jedna neutralna posicion gdje mi je važno that is dope, ale sam ja to uvijek dobro. A recimo, because my priateľ is dobro, neću ni ja be dobro.
SPEAKER_01Ist spominula that is a brand harmonia duche 2017 godin, if you're a boot theme.
SPEAKER_00Už dugo posso toga, rekla bih da još tri godine sigurno.
SPEAKER_01Tu si rekla da se to pokrenula iz neke eline frustracije. Zašto? Dakle, ona dolazila.
SPEAKER_00Ja mislim da svako tko je napravio nešto u svom životu je krenuo iz frustracije. Ja ne poznam jednu osobu koja je napravila šta got to bilo iz neke udobne pozicije. Da li to bio biznis ovaj, moj tvoj, da li je to ugostiteljski business, svi smo krenuli iz neke frustracije iz nečega što nemamo. I to je lepota zapravo ljudskog guma. A to je da u nemanju i u nekoj problematici mi najviše koristimo svoje motore stvaralaštva i da zapravo tada razmišljamo šta uredimo, šta smislim o ovo, kako da pristupim. Sve što je nastalo danas, je nastalo zato što netko to nije imao i onda razmišljao kako da to reješ. Ista stvar i sa mojim poslom. Ja sam se osjećala da je ta nauka da je tako nazovem tada postala jako nepristupačna ljudima. Meni je falilo topline, meni je falilo ljudskosti, meni je falilo da čujem da su terapeuti ljudi, mene je falilo mesto da će se okupljati ljudi koji imaju istu problematiku, da će se osjećati da je se u redu s njima, da će normalizovat svoje priče. To što je meni falilo, ja sam to napravila. Tako da iz neke dubok želje da spoim duhovnost, poesia, jednu običnu ljudsku stranu i jednu rigidno strukturiranu nauku zapravo je nastala harmonija duše.
SPEAKER_01To see interessant is udobnost, niko nije napravio nešto.
SPEAKER_00Absolut. Swatko prvo iste svoj krah. We imaju factor X preacher and a prophet jersey dovelo to the sad.
SPEAKER_01I think I'm neat more uspjehually. Gradila svoju karijeru iz sebe i morala si da se izvuči with jedno jako teško situacije. Šta ti je u te trenuttima najviše pomagala u tome?
SPEAKER_00Pa istina da ja tada nisam ušteda razmišljala o tome da ja paralelno gradim posao i da preživljavam nešto. Vojratno sad to razumiju neki, a to je da je meni posao tada pomogao da ja nešto prevaziam. Onosno, bio je moj resurs kao što je i danas. Samo što je danas malo drugačije jer je mnogo velika struktura sada iza toga. Ali tada sam ja pisala, školovala se, bilo u kontaktu s ljudima i na neki način mi je to davalo i smisao i svrhu da nastavim dalje. I sad naravno, ovo neko tko sluša koje preživio možda mnogo gore stvari mu to sad zvuči kao što je preživela. Ali ja sam tada zaista bila dosta mlada, znači, imala sam 25 godina, nije to sad neko veliko životno iskustvo iza toga, put je bilo prelamajuće. Razmišljam se šta da radim, kako da nastavim dalje, da li to sve ima smisao. I pokušavam negdje da održim onome što jesam i što sam danas, a to je da pišem i da ostanem u kontaktu s ljudima. I na kraju sam iz toga izrodio posao. To nije samo moj posao, moj posao je puno toga. Ali moj posao meni daje osjećaj da ja stvaram. A nekada ja imam osjećaj da je to ljudska priroda stvaranje. Pa sad što gotovo, da li to kuvanje, gradnja, podcast, knjiga, sve dok stvaramo mislim da ćemo biti dobro.
SPEAKER_01Stvaramo života.
SPEAKER_00Yes.
SPEAKER_01Svakome situacija koja se njemu država u tom trenutku, nije njegove doživjela situacija because to vidim najbitnije. Da li to objektivno loše ili nije. Ako je mani loše u tom trenutku, mani je najgore u tom trenutku. Prečiam tim počecima, bilo 17.17. posao, pisanje, sve kako si ti ovaj doživljavala u te trenutci.
SPEAKER_00Pa ja sam kao i sada jako uživala u tome s tim da tada nisam imala ni približnu podršku kao što imam sada. Jer kao što smo rekli, to je tada bio veliki tabu. Recimo, i moj najbliži krug je tada bio stava kakva psihologija, koga to interes, što ćeš da radiš, to nekako drži se jezik, uči jezik kao tu je budućnost. I uvijek je to bio nekada narativ. Ali ja sam od uvijek bila knjižski moljac, zaista ja sam ona djeteta koja je puno provodila vremena samo, puno sam čitala, puno sam pisala i onda negdje i tada ja nisam odustala te ideje da kad tad će nekome to da ima smisla. Naravno, nisam mogla ni da sanjem da će to otići u ovom smjeru. Ali definitivno ja sam sanjala da će otići u smjeru da radim terapiju sa ljudima. Tako da samo što sada mi tehnologija daje mogućnost da to bude mnogi diopazon. Međutim, tada ja sam nekdon ako želila da osobe koje se osjeću kao ja znaju da nisu same. I to je bila ideja iza svega toga. I to je i danas poruka mog posla. Absolutno. Tako da je taj početak, znači, nekada sam krila, to čak sam izgubila puno ljudi na svom putu koji vjerojatno danas mi je žao što su otišli. Ali šta se radi? Mnogo ljudi sam napustila, mnogo ljudi me osuđivalo, mnogo ljudi je to mnogo povrešno tumačilo. I mnogo ljudi je smatralo da neću uspjeti, da je to propast, da to što imam ja neke svoje probleme kao da meni pravo da se bavim tim. Recimo, mnogo ljudi koji mene zna. Ada ako mogu diskoristan da izraz poznaje iz nekog doba, a to je srednja škola, osnovna škola, negdje početak studija je čak i kasnije imalo te komentare kao šta sad ona kao ona se bavi psihologijom, znam ja nju odada. I meni je to sad interesantno sa ove tački gledešta, zato što ja nisam više ta osoba koja je bila tada u smislu razvoja i dalje parče, te mene postoji, ali prosto negdje, ja sam skoro me netko pitao na Instagramu kao što je tvoj najveći motivator i ja sam rekla to da me drugi ljudi podcene. Tako da sam ja duboko zahvalna ljudima koji me podcenju i koji su me mnogo pupisali u životu i odbacili iz svog kruga i svojih poslova, jer da nisu vjerojatno bih ostala na nekom mnogo gore mesta.
SPEAKER_01Lijep. Spomenula si taj sen i same doći do ovog trenutka gdje je sad došlo obzirom na trajektoriju. Ali kad se creetala sigurnost mala neki son što je tvoje son tome trenutku? Harmonia duše Maria Hadžovice in 2026 godina.
SPEAKER_00Imala sam that imam prostor that mogu to wat group terapia, prostor, to mi be onako ultimativni son tada. I da imam grupu ženas s kojima radim. Ja sam čak i tada, ja imam taj vision board i čuvam ga dan danas i jednog dana ću vas sigurno javno pokazati ili eu reći u neko parče. Na tom vision boardu iz 2017. godine postoji jedna slika sa interneta da ako said, kao terapeutkinja sa deset žena u krugu. I knjiga je napisana i napisala sam neku platu tada jako smiješnu. Koja je danas recimo, moj otprilike dnevni prihod. Ja sam tada ostavila da mi je mesečni prihod jer sam izračunala da sa tim prihodom mogu da platim prostor za terapiju. Tako da ja sam odavno prevazišla svoj taj san, ali moj san raste sve više, a to je da postoji sve veći mjesto gdje će se ljudi osjećati bezbredno. I mislim da me život podržava u tome, to je moje uverenje, zato što mislim da život u univerzum, svemir ili čak i neka kolektivna svijest osjeća moju ideju iza toga, to je da želim da bude dobro i meni i tebi. Ja nemam neću biti lažno skromno i reći ja sam samo sanjala da drugima bude bolje and italio. Jer kad je drugima dobro, onda i meni dobro. Tako da my stan raste i živi uz pomoć i mene, ali i ljudi koji osjećaju moje iste.
SPEAKER_01Obzirom na trenutak gdje je 17-17 godina, imala ono akademia in trenutka. Da li je trouble to nastavi. Is imala sumnje da li treba da nastaviš?
SPEAKER_00Da, da i takako imala sam i sumnje i krivicu i preispitivanje. Imala sam i duboki sram iskreno. Duboki sram zbog toga što me neki deo te akademske zajednice nije prihvatila. Zbog toga što imam tetovaže, zbog toga što imam društvene mreže u tom trenutku. Da jedna terapeutkinja ne bi trebala tako da se javno eksponira. Imala sam poprilično samo što sam imala dosta dobre terapeute, imam ih i danas, i dosta dobru podršku mentora koji su i klinički psihozi. Tako da sa te strane sam ja imala, mislim, imala, potražila sam pomoć koja je meni dosta značajna bila. I onda sam to prevazišla, znaš. A to je da razumemo da će uvijek da postoji ljudi gdje neće biti, koji nas neće prihvatati i neće razumjeti, ali će postojati i ovi drugi. I ovo sad ko tebe recimo, je moj presedan u svakom smislu gotovanja. Prvo što pričamo o ovome drugo, što uopće otkrivam taj de o sebe jer biti ranjiv javno, a baviti se poslom koji je moj, a to je terapeutski posao je dosta tanak led. Znači, i tanak je led kojim se ja sve vrijeme bavim, a to je da imam veliki profil i onda ljudi stvaraju iluziju da me poznaju, a ne poznaju me. Mislim postoju parče koje samo ja dam. A ja sam toliko toga ispod toga. Skoro meno napisao kao komentar zašto imaš tetovaže. Ja sam odgovorila zato što ja nisam samo terapeut. To je moj posao. Kašto je tvoj posao da radiš ovo. Ja izvan tvog posla imam i neki život. Recimo, ja imam trenutno sam u procesu lečenja zuba, desni, imam jako velike bolove koje trpjem jako dugo. A moj posao uključuje govorništvo. Ja ne odustem. Znači, ja svaki dan imam po pet-šest klijenata, ja govorim po sebe danje, snimam emisije, snimam edukacije, spremam sada centar, mene pucaju konci. To stalno ide i to je nešto što ljudi ne vide. Ali negdje mogu da naprave iza toga neku svoju teoriju. I zato ja volim ovakvog osovanja kada su prijateljska da razvijemo taj mit. Ne samo u mom poslu nego svakom preduzetničkom, a to je postoji toliko toga što se ne vidi iz.
SPEAKER_01Ovo, znači je ovo što si rekla. Zato što kad sam razmišlja o kretanju podcast, zapravo vam je jedna od rečenica koja me je postekla na sve ovo jest sve ono što se ne vidi iza uspjeha. Znači, na tvim društvenim ražima, ok, tebe ljudi znaju, ali znaju ono što. And then what you see that they did. And that's the moment where I went that I did which I preach. And I don't have to illusion. But I've only woman that you don't know. Naš biznes i ovo čime se ti baviš, nije ista stvar ti balansiraš te dvije stvari, a me baš sami interesuje kako.
SPEAKER_00Da, pa teško odnosno pokušavam da budem iskrena tako što uvijek nešto trpi, moram da budem iskrena i tako što još uvijek nemam malu deccu. Znači, moja nekada ideja što se više moj posao zakuhtava. Moja ideja je ta da ja sad u ovom trenutku mogu sebjelo da dopustimo. Ali da ne živim od ideje da ću biti poduzetnica koja radi 24 sata život. Ja ne sanjerim o tome. Ja sanjerim o tome da živim van mreža i da imam dcu i muža s kojima provodim vrijeme i da pišem knjigu. A da se pojavljim na svom poslu kad za to mogu. Ono što ja radim jest da investiram ove godine života i ovo vrijeme sada unaprijed. A to je da žrtvujem izlaske, da žrtvujem vreme, da žrtvujem san jer sada zbog toga nitko ne plaće cenu i ne želim da to žrtvem, a da sutra mo adca plaći cenu. Tako da sam nekada donela odluku da sada u ovom trenutku idem i preko svojih granica i mogućnosti i da žrtvujem neki da od svog života, ali da će je poslije to da mis ispati jer ću napraviti već imam sistem koji će da radi za mene i da ću moći da budem ono što želim da budem, a to je majka, prijatelj kuma koja nije opterećena brojkama, koja ne mora da se pojavljuje ispred kamera i koja će moći samo da ubira plodove rada i da radi ono sa čim i počela, a to je pisanje knjig. Tako da mi eto to negdje fascina da pišem, da sam u miru, prirodi i da se pojavljujem kad ja to želim. I sam došla nekada do toga, ali i dalje taj sistem, ja nekdje moram da pokrivam i uživam u tome. Nije to meni veliki stres, koliki je stres napisati. Ja se bavim poslom, recimo terapeutskim, ja ne mogu da snimam svoje terapije, to ljudi ne vide. Ja ne mogu da snimam kada vodim grupne terapije, to ljudi ne vide. Ja ne mogu da snimam proces pisanja jedne knjige, jednog priručnika, toga koliko sastanaka ja imam sa timom, koliko puta diznerija imamo temu da vratimo, koja je boje, kako se sve to piše, kako izgleda snimanje edukacije koja traje 6 sati, koliko mentora to provjeri. A to ljudi ne vide, vide finalni rezultat i kažu da psihologija ne smije da bude business. Znači, to je velika tabu tema. Znači, ja sam krenula iz jednog tabu, a to je samo psihologija, pa je psihologija na mrežama, a sad kako smije psihologija da bude business? A istina je da meni psihologija nije business, meni je edukacija business. Ja psihologiju ne monetizujem na način kako to ljudi doživljavaju. A mogla bih ne samo ja to rade ljudi širom svijeta. Ja s tim nisam komfortna. Ono što ja radim je emocionalna pismenost. Dakle, ja imam emocionalni buokvar koji se bavi isključivo emocijama koji koriste i poduzetnici i moje kolegije, psiholozi, pedagozi, HR i ljudi koji nisu od tome već dele da bude emocionalno pismeni. Dakle, ja sam zbog svoje ekspertize napravila program koji je pristupačan jako, koji je snimljen u vrhunskoj produkciji, koji je lako dostupan svima i od toga imaju benefit svi. Tako da sa te strane ja bih hvala da ljudima otvore um i da ako primete tu aj da kažem, predrasudu kao vidio sad on pravi biznis od ne znam čega, to je zapravo taj neki unutrašnji otpor. Znači. Mislim, zašto da ne napravimo stvar koja je dobra, koja će služiti svima? Ja nisam za to da se prave biznis i koji donosi benefit samo jedne strane? Ali sve što donosi benefit svima, ta naravno.
SPEAKER_01Da, tu ima moment. Ja ne mogu da shvatim taj usošteni psihologia kao business.
SPEAKER_00Ali se znači da pomogne ljudima, ne trebaju terapeuti da budu izloženi. To su neke stara uverenja. I mi smo u nekoj tranziciada that ljudi treba da mi živimo u dnevnoj sobie s vestočkom inteligencijom. To je jako brzo došlo. Ja znam ovo je period adaptacije. Znaš, puno je toga tu i puno je tu kategorija koja nas je podkrčila, ali ja vjerujem u ljudski potencijal i mislim da ćemo doći do toga da prihvate.
SPEAKER_01Pa ja se iskrada jer mislim. Ako je tebi dobro biti dobro i drugi i imatiš na kako da prošiješ svoje polje djelovanje. Tako da ga definišemo. Ako ti to radiš da je to način na koji zapravo pomaže veliko ljudi kroz tvoje kroz tvoj program prolaze hiljada ljudi. I ono što me to zanima jest, that danas you do visoki emocionalne pismenosti vjerojatno u historii historicky nikad nije bilo večer. Ali šta uvidioš to da su da ljudi prave najveći, gdje je zapravo ljudima najveći problem iz tog psihološkog kaspta.
SPEAKER_00Što se tiče emocionalne pismenosti ili generalno?
SPEAKER_01Generalno.
SPEAKER_00Pa mislim da je jako veliki stres. To što smo pretrpani informacijama, naš mozak još uvijek nije došao u neko stanje da možemo da mirno živimo s tolikom količinom informacija, da se ljudski mozak još uvijek adaptira. Jako brzo živimo, jako brzo razmišljamo, mnogo imamo brz protok informacija koje ujijamo i samih naših misli. Život nam se jako brzo odvija, tako da ta frustracija i stres mislim da je crena koju će savorani čovjek da plati i već plaća na neki drugi način. Ali zato ja pričam o tome, zato što sam gledala baš ona i kako se zove dokumentaraco Steve Jobs. To je meni bilo jako interesantno zapravo šta. U njemu on ima jednu scenu gdje on čovjek kopa šegarepo i priča o svom životu. Ja sam samo shvatila Bože, znači, on je napravio takvu mašineriju od posla. Evo svi znamo koja je Steve Jobs i šta se tu postoji da bi se na kraju vratio da okopava zemlju. Znači, on je praktično došao na jedan početak od nečega na jednu tačku, dakle neko počinje i na neku tačku od kojoj se netko plaši. A to je da završi sa tim da okopava zemlju. A zašto? Zato što je ideju jednostavnosti jer je on morao da zaradi toliki novac da bi mogao da plati da ne bude prisutan tamo da se vrati na parče zemlje i da okopava. Mislim da je to put savremenog čovjeka. To je da ulazimo dubok u korporaciju, business i svi sad tražimo način kako da pobegnemo od ovog stres.
SPEAKER_01Ali recimo, da se opet vratimo na tebe iz tvoje perspektive da pogledamo tu situaciju, recimo realno. Immaš jednostavan život, zakomplikuješ go in sredini, i onda je opet jednostavan. Ali da li bi put ako dođeš and to sredinu, da li bi se osjecali when they're biopot? Ne znam da li smo.
SPEAKER_00To doviš najviše lexi, to doviš puno iscusta. To je ona razredi. Ima uvozred andam se da smo razredi, that we are on pickup which idea i onda se malo to stabilizuje. Tako da ja sam izuzetno zahvalna na ovom stresu and svestno ništa se mani ne deševa, što ja ne želim da se dešav. Tako da s te strane sam vrlo zahvalna i na prilikama i na poverenju i na ovše šansi da se bavim ovim poslom. Ošto se ne želim u tom nivalu, ali itekako plaćam cijenu za to, da.
SPEAKER_01U toj razradi sad i taj poduzetnički put koji balansiraš sa svim drugim u životu što imaš, a si li ti zapravo mislila od kad si bila mlađa ili manja da ćeš biti preuzetnica. Ili je to samo došlo onako prirodnim putem nekim koji je, dobro pitanje.
SPEAKER_00Moram ti priznati da sam ja okružena preuzetnicama i moja majka je preuzetnica, moj otac je preuzetnik. Kumovi prijatelji dosta me preuzetnika u svom okruženju i nekako odrastala sam u nekad tom setingu da je to normalno. Da je ok da radimo za sebe. Tako daš moj prvi posao je bio taj da sam ja slagala mleko u jednoj prehrbenoj radnji. U zapravo kako se to zove, uhladnčet ledeno i unutro da više neku opremu. Bila sam u srednjoj školi, tad još bio oni bokman, diskman, što god. Ja sam slušala muziku, slagala mleko i to mi bio prvi pos. Ali ja sam od tada učela od strane svoje porodice da ja trebati imam svoj dinar, da treba da naučim, treba da se radi. Negdje sam stvorila taj osjećaj da volim da radim i da doprinosim. Išlo nekdje prirodno. Ja sam radila u sistemima ni ja nisam i to prvih par godina i tokom svog školovanja, ali negdje sam osjećala i znala da ja neću ostati niti u klinici, niti u kompanijama, nego sam znala da to nije put za mene. Ne zato što sam ja nešto bolje od drugih, već zato što sam znala da ne želim to, već da želim system koji odgovara meni. Na što ono kažem, prestala sam da radimo od 9 do 5 da bih radila 24 sati.
SPEAKER_01Standardna preča poduzetnik. Pa da, ali mislim, to ono kad te vozi, to drugo.
SPEAKER_00Ja mislim da postoji ljudi koji su stvoreni da budu poduzetnici i postoje ljudi koji su dosta bolje u tome da nisu poduzetnici. Ja poznam ljude koji rade u sistemu iza koje smatram da je njima stvarno sjajno. Onosno, ja ne mislim da trebaju svi da budu poduzetnici. Već biti Dio sistema da radiš od 9 do pet ima puno svojih koristi i prednosti. Tako da ako se ti u tome osjećaš udobno sjajno možda se stiče pogrešna poruka, a to je da si neuspješan ako nisi poduzetnik. Ja ne mislim to baš da si neuspješan ako radiš ono da nisi dobar sam se sobom. Pa što je gotovo.
SPEAKER_01To mi je baš interesantno jer tu ima jedna stvar. Ja, napríklad okay sam kad neko ne radi isto to i ja, ali imam situaciju k nistam okay sa tim i znam da to nije okay to ja nisam okay sa tim. Iam dosta put you that I'm okay. So to post glupo, al me interesuje tvoje odgovor. Jer psihologia is djelatnosti nauka koja se prožima kroz sve aspecte života tak i kroz business. A me interesuje jesi li u business uspjela da naučiti nešlo čemu te psihologija nije naučila.
SPEAKER_00U, itekako iskreno da ti kažem. Mislim, psihologija kao i svaka škola te uči u teoriji, ali u praksi ti dobiješ mnogo. Znaš, ja imam prve studije završene, to su studije ekonomije. I ja se sjećam tada, ja kad sam bila na tom fakultetu, ja sam i tada radila u jednoj firmi koja je bila računodstvo itd. Ja se sjećam, ja sam došla na fakultet i trebala sam da položem neki ispit koji nisam učila, ali je bio vezan za posao koji već radim. Ja sam ga položila jer sam već radila u račovodstvu. A samnom je tada bila tadašnja koleginica, to ne znam šta je danas sa njom, koja je bila onako vrlo uzoran student, onako jedan štrebrski tip, nastrojeni koja nije znala odgovore na pitanje. Ja sam se pitala kako ne znaš je toliko učila iz knjiga? A onda sam shvatila da su to praktična pitanja koja nema u knjizi. Znači, ja sam neispitna pitanje odgovorila jer sam ih naučila u firmi, a ne na fakultetu. I to je zapravo sa svakom strukom. A to je da ćeš ti na fakultetu naučiti jednu bazu, jednu teoriju koja će ti samo pomoći da lakše proješ kroz iskustva koja će ti dati znanje. A samo znanje, naravno, iz psihologije postoji neka struktura koja itekako važ za dijagnostički deo znaš, ali za neki drugi deo je ipak tu biznis. Ja imam puno klijenata s kojima radim jedan na jedan koji su poduzetnici. Ja sa njima mogu da se poistoviti ne zbog toga što sam završila psihologiju i zbog toga što sam jeduzetnica. Tako da meni samo ta idea mog preduzetničkog pomaže u terapeutskom radu s poduzetnicima. Jer ja znam šta se njemu dešava. Ja znam točno tu bolnu tačku koju on priča, a to je da mu je pojedinako važno da bude sa ženom, ali ako on ne ode na tu konferenciju, poslani partneri će povući investiciju. Ja znam s o čim se on suočava. Mislim. Ne znam na lično iskustvo da mogu negdje da osse to jedna i druge stvari. Tako da možda je i to nekd idea zašto takav tipia.
SPEAKER_01Stim se slažem u potpunosti and mislim da to je tvoje prednost to jer si izgradila sve to i radiš na svemu o tome andradiš na toliko stvari. I ima jedna tema balans u tvom životu. Nešto staviš na strane, nešto staviš u taj ten rutek. Vjeruješ li u balans. Da postoji.
SPEAKER_00Ne. Ja ne vjerujem u balans. Ali u praksi mislim da je on netočan. Zato što to može da izgleda da je spolja balansirano, ali će uvijek da postoji neka stvar koja trpi. Recimo, kad vi sad neko nas postaviti da ti kaže možeš da balansiraš na jednoj nozi. Ja mogu, ali trpe moji ligamenti te noge na kojoj stoim. Tako da u smislu izvođenja balansa je moguće kao rezultat, ali kao stanje u kojem smo mi ne. Jer biti u balansu znači da je to taj tip da nešto mora nosi veći teret. Da li će to biti moje vrijeme kad spavam ili vrijeme kad treba da treniram, ili obroci. Ja ću ti reći, ja danas nisam jela. Na primjer, to nije pohvalno, niti je to nešto što ja radim i težim ka tome, ali sam ja jednostavno odlučila da će danas to biti nešto što će pretrpjeti da bi ostale stvari postigla. Sutra to neće biti tako. Sutra ću da jedem i odmaram, ali će trpeti onda nešto. Znači. Znači, u tom smislu balansu u slici mog celookupnog života, da, ali u slici dnevnog funkcioniranja, ne. Mislim da je to laž koja nam je prodati.
SPEAKER_01Da, pa, tu se također slažem jer mislim, ispada se slažem sa svim, ali stvarno negdje ovaj to je moj teorija jer mislim, da pogotovo u čovjek gradi, mislim da je baš teško da imaš potpunosti balansi da je socijalni život dobar i posao, i partnerstvo i dosta ti neke stvari. Sada bi se tu zakrüchi na jednu temu koju si onako najkratko spomenula. Rekla steš mouža i djecu. And the tema who you dost preacham and volim to preach jerse tražim o tome, jest su zapravo partnerski odnosi. Kako gledaš na to u fazi građania and gdje si ti is o tome?
SPEAKER_00U smislu koliko su važni partnerski odnosi.
SPEAKER_01I stvog lčnog aspekta.
SPEAKER_00Da, je izuzetno važno. Ja mislim da su dvajnije odluke koje donosimo u životu, a to je partner i posao. Čime ćemo se baviti i sa kim ćemo provoditi vrijeme i život. I izbor našeg partnera govori puno o nama. Znači, i gdje smo mentalno, da smo emocionalno i dobar partner može da ti olakša život i može da ti ga oteža kao niko i ništa na ovom svijetu. Jer mi smo ljudi socijalna bića, nama je ljuba važna. Samo što postoje ljudi koji to priznaju, koji ne priznaju. Ali nam je svima podjednako važno da imamo pored sebe osobu koja nas voli, koju mi volimo, koja nam je podrška. Znači, to je prostor deo nas, deo našeg denka. Naravno, da li je sad to je to tip zajednice, ja u to ne ulazim i mislim da je to individualno pravo. Ali da postoji ta jedna osoba za nas je važno. I za mene lično je važno. Znači, ja kada sam imala neki prazan hod u tome da sam sama ili da sam u lošem partnerskom odnosu, to itekako utjecalo. I na moje zdravlje, i na moj posao, i na moje odnose, tako da sam i tako posna koliko je to bitno. I mnogo je važno da donosimo odluku sa kims.
SPEAKER_01A ti si danas jedna jako uspješna žena i mislim, unaprijed ako ne formulišam pitanje dovoljno dobro. Ali mislim da se shvati što želim da pita. Ako si uspješna u svome poslu kaziš, radiš, koliko je tebi kao jednoj takvoj ženi, teško da nađe muškarca koji je aj da kažem ono pata pata jeeli sa tobom i koji može isprati sve to što ti danas radiš.
SPEAKER_00Da, pa evo biti iskreno. Ono što sam ti rekla, meni nije teško i ja osjećam da sam ga našla. I nikad se nisam osjećala kao meni je teško da nađe muškaraca koji meni parira. I ako je to možda bio osjećaj ljudi oko mene. Mislim da je taj problem. Uglavnom ima muškarac. Evo sad ću da dam objašnjenje zašto. Ja nemam problem da muškarac meni ne parira u poslovnom smislu. Znači, ja sam žena koja se vrlo vodi svojim emocijama u smislu ne mogu da biram koga ću da se zaljubim, niti koga će moje srce da želi. Ja ne znam da li će to biti preduzetni glumac, pevač ili ko god. Znaš, to je neko ljudsko bić. I na mene ne može da utjeći to da li on uspješniji od mene ili nije uspješni od mene. Ali ono što će dotići na nas i što je utjecalo u mom iskustvu jest što on postane nesiguran i ima svoje nesigurnost jer se osjeća da je na nekom nižem mjestu poslovno od mene i onda tu nesigurnost unosi u naš odnos i kreće dremmet i zapravo mir. Sve se to dešava zbog toga što je društvo vidilo muškarce da ste vi vredni samo ukoliko ste uspješni u svu. Tako da tu je jedna i kolektivna individualna problematika koja utječe na partnske odnose. I naravno da je važno da je muškarac i žena ostvaren. Ali sad koji ima veći profit, koji ima više zaposlenih mislim, to je takva budalaština i to je tako nebitno u računici života zaista mnogo je važnija druga stvar. Da li mi imamo isto životne vrijednosti, da li isto pasmatramo na djecu, na religiju, na ciljeve, na to što nam je važno kako provodimo vrijeme. To su dosta ključnije stvari. I ja se nekda vodim time i to mi iskustvo pokazalo. Muškarac koji je samnom i koji mene upozna na nivou toga zna da sam ja žena koja je lojalna u svakom smislu. Ja sam lojalna svojim sadnicima, svojim prijateljima, tako da ja nemam ta izletanja nesigurnosti da se ponašam tako da moj muškarac osjeće da je ugroženo. Naprotiv, ja baš volim da se moj muškarac osjeća kao da je kralj. Tako da ja nemam tu problematiku da moj posao sklonim sa strane totalno da bismo mi bili u redu, ako to dolazi iz jedne strane pozicije. Ako to dolazi iz pozicije nesigurne, To se onda muškarac samo neće dobro provesti. Ali ne sad zato što sam ja daš, ja ne volim da se takmiči ni sa kim. Ja nisam takmičarski tip nastrojen baš obrnuto. Ali, ako muškarac ili netko u momu uđ u to takmičenje, onda nažalost, ja izađem iz jedne nežnosti, izađem iz jedne ženske biti, iz jedne ženske suštine i onda ne bude lepo ni meni ni njemu.
SPEAKER_01A što miš da je to ono što nas čini nesigurnim u takvom setupu odnos.
SPEAKER_00Pa čini nas prvenstveno ta slika o sebi koju imamo. Mi mislimo da će neko nas napusti jer smo manje uspješni ili da će se pojaviti neko uspješniji od nas i ukresti nam tu ženu. To je negdje ovaj dobar ima bilo. To baš i danas nije tako jer malo smo živimo drugačijem dobu. Da li će postojati neko tko je možda uspješniji od mog partnera pametniji sigurno kao što će postojati žene koje su njemu možda na oko lepše ili su uspješni od mene. Ali mislim da ako smo došli do toga da posmatramo partnerstva na niveau toga tko ima više i tko je lepši, onda smo se vratili na dobar homose. Ja nemam taj strah zaista. Ja sam svjestan da mog muškarca okružuju žene koje su sigurno mnogo lepše od mene i mnogo zanimljivije i koznašto. Ali ja duboko vjerujem u to da bira muškarca koji ima prvenstveno samo kontrolu, znači onda da ima samo svijest i da ima ljubav. To je da iz ljubav dolazi na kid odricanja. Da nećemo ispuniti svaki svoj poriv, da ćemo reći ne koliko god nam je privlačno, da li je bio odlazak negdje, neka druga osoba i da se samopanie i samopoštovanje radi time što uredimo ono što smo rekli da hoćem.
SPEAKER_01To me sada ovaj trenutak interesa koji se malo rekla that muškarce that društvo objedin nos muškarce that we uspješni u glasu.
SPEAKER_00To je proces. To ne može to se reši jednim razgovorom, niti jedan iskustvom jer to je cela ukupna slika nas that uopće vezano sobie vrijednost za to kako nas drugi ljudi percipiraju. Kako će moja okolina, šta tu zapravo muškarce brine? Šta će drugi muškarci da misle o meni, ako je moja žena uspješnija. Znači, tu je vaša veća problematika jer to je taj neki stari princip razmišljanja čopora. Da li ću ja u čoporu izgledati kao slabić, ako ona je uspješnija od mene. Jer ako sam ja u muškom čoporu slabić, znači da sam ugrožen, a to nikome ne odgovara. To nikom nije lepa ta pozicija tog osjećanja. Ali ja vjerujem u tu emocionalnu pismenost i u to razvijanje koje se sve više dešava i da sve više muškaraca zapravo pravi iskorak u tome. I nije problem. Znači, ja sam imala jednu priliku da jednu muškaricu kaže, možda nije problem što ti nismo tu negdje, nego što niti znaš da pratiš, niti znaš da vodiš. Znači, ako si uspješniji onda me ti vodi, ako nisi uspješniji onda me prati. To je samo ta dinamika, to znači zdrava dinamika odnosa, a ne ko ima više ili tko više radi. Ako je moj muškarac recimo u fazi života kada je biznis njegov sada prioritet, ja ću onda da se na neki određeni način prilagodim i da njega isprati i podržim. Jer ako je to sada, ako je tvo žena sada uspješnije od tebe, to nije celoživotna situacija. To je situacija koja možda se okrene za godinu, dvije. To je zapravo važno da razumemo. To je sada faza da moja žena radi ili ima više. Ali to neće možda biti tako cijelo život. Ali zato važno je koga biramo pored sebe. I ovo je poruka i za žene koje biraju muškarce koji su uspješne. Imaju umu da možda neće biti cijelo život uspješan, da bi ostalo uz njega i ako propadne. Znaš šta biraš ti tu? Jer ta dinamika uspjeha je dosta promjenljiva kategorija. Ja neću cijo život nadam se biti žena koja je u neznam stalnu poslove ono što sam rekla. Ja želim da u jednom trenutku moj muškarac preuzme na sebe sve što može da bi ja mogla da radim ono što sam tog trenutka donela odluku. To je da budem potpuno posjećena deci, da se najavljam knjigu o Jan Tele.
SPEAKER_01Pa, da, da. Ali tu imate jedan moment. Ja se promjenim kao pojedinac ili ti bitno. Ali društvo ostalo u tom drugom setu. I onda ja kao pojedinac, a što moram da se promjenim i razmišljanje o toj temi. Ja moram da ne razmišljamo o tome šta društvo govori o meni.
SPEAKER_00Ne možeš da ne razmišljaš to nemoguće. Samo da se adaptiraš da će oni to dopričati i da si ti sa tim u redu. Ne postoji način da mi ne mislimo o tome što drugi ljudi misle o nama. Jer to je nama usrđeno. Mi smo ljudi socijalna bića i mi praktično na nivou preživljavanja moramo da se osjećamo da negdje pripadamo i da nas neko prihvata. I da li nam je, da li će da nas pogađaju mišljenja drugih ljudi? Da. Ali je pitanje da li će da ti to poremiti ovih pet minuta ili snarednih sedam dana. To je razlika. Znači ne smije da, ne samo mišljenje drugih ljudi, ne smije ništa izvan nas da nas poremiti toliko da naš život stane i da mi odemo unazad. A da li će da nas nešto poremiti dan, dva, tri, pet da. I to je normalno. Važno je da se vratimo.
SPEAKER_01Recimo, jel tebe nekad radili si toliko ljudi u svojoj karijeri i s toliko ljudi imaš kontakta. Je li teba nekad neki klient, lično tebe, pomjerio više nego što misliš da si ti to klienta ili klientki u smislu.
SPEAKER_00Ja ste puno njih, moram da priznat. Znaš, ja puno učim od svojih klijeneta. Barem koliko oni dobiju od mene u terapiji, da ja dobijem isto toliko. Ali ovaj, da, postoji zapravo klientinja u pitanju. Postoji jedna žena koju pamtim i koju vjerujem da ću pamtiti onako jako dugo, a to je da me na učila dubinu dubinu i snagu oprštaja kroz njenu situaciju kroz koju ona prošla. To što je ona prošla, ja sam se tada pitala, ja sam taj njen slučaj odnela na superviziju jer sam se pitala da li sam ja uopće dovoljno dobar čovjek kao ona. Da li bih ja tu situaciju ušte iznela na taj način. Mislim da kraju dana za terapiju je nebitno što bih ja uradila, ali je to bila mo superviziji. Ali ona mi je dala jedna sam upoznala osobu koja znaš kad kažu ljudi velikog srca. Ona nije osoba velikog srca. Ja bih rekla da je ona osoba koja je hodajuća duša, ona je učinila opršte i nečega što se praktično ne prašta. I nekada mi je pokazala tu dubinu ljudskosti, ljubavi i prevazišla je, mislim, mogu i da kažem šta pošto neću iznijeti naravno njene podatke, ali samo da ljudi razumiju šta je. To je da izgubila dijete, jako malo dijete izgubila petogodišnju čerku i zaista je došla do toga da je oprostila osobi koja je na jedan određeni način doprinijela tome da njena čerka strada. I ja sam imala priliku da se njom prolazim kroz taj terapijski proces i da vidim da je ona zaista, pa kad ti kažem zaista, ona je stvarno bila u miru sa tim i ona je žena koja je meni rekla, ja sam zahvalna što sam uopće pet godina bila majka i meni je to dovoljno što mi je Bog dali to. Meni sad nije dobro kad pomislim, jer ja sam pomislila, bože, koja je to dubina zahvalnosti. Da ona je okrenula tu percepciju iz jednog teškog žrtvenog položaja da kaže, izgubila sam dette, ja sam žrtva, ja jel tako. Ne, ona je to rekla. Ja sam zahvalna što sam pet godina imala priliku da bude mama tako divnoj devojčci i tu se njena priča o tragediji završava. Dakle, ona se nije identifikovala sa tim. Ti se nju da upoznaš i vjerujem da mnogi ljudi koji je danas upoznaju u životu ni ne znaju to da se njoj desi. Osim ako nisu postojali tada u njenom životu. Jer ona nema identitet žrtve, ona je osoba koja je dubinski to prevazišla i dala mi ogromnu lekciju, a to je da je moguće izaći iz jednog žrtvenog položaja što god se name desi.
SPEAKER_01Lijep. Znači ona. Ona je tebe naučila zapravo tome da nisi u ulozi žrtve. Ali tako u nekim trenucima u životu.
SPEAKER_00Ono da sve može da se prevazi kroz oprost i kroz zahvalnost. Ba sve.
SPEAKER_01Lijep. Recimo, gdje si danas sa svojim poslom, sa svojim biznisom gdje kako gledaš danas na to i kako ovaj to se generalno ovaj funkcioniraš?
SPEAKER_00Danas ovaj sam suda, a negdje ovaj sam onako na više strana, glavni kori je naravno moja aplikacija, to je harmoniza. U pitanju je aplikacija za psihološki razvoj. To je prva aplikacija na Balkanu koja je dobila odobrenje od Apple stora i koja je negdje certifikovana u smislu psihološke bezbjednosti, što je onako dosta veliki, ogroman posoj iza kulisa koji je obavljen. Zašto kažem, postoje ljudi koji nekdje kopiraju taj koncept i reklamiraju različite platforme mentalnog zdravlja itede to ništa ne postoji. Kod nas, to su samo vendori koji oni koriste neki aplikacije koji on plaćaju i tu kače svoje videja. Zašto pričam zašto je važno? Pričamo o jednoj edukaciji iz psihologije. Ja sam sa svojim timom došao do toga da je to naše. Znači, da smo mi jedini koji imaju pristup tome, da smo mi jedini koji su napravili da korisnici moje aplikacije mogu doslušati edukacije offline, u avionu, da imaju svoj profil da se povezuju s drugim ljudima. Znači, napravili smo jedan sistem koji je psihološki bezbedan, koji je pristupačan, koji ima strukturu i koji je vrlo, vrlo, vrlo lagan za korištenje i za plaćanje savremenom čovjeka i to je ono zašto sam ja najponosnija i negdje to funkcioniša jako lijepo jako lep feedback ljudi koji koriste aplikaciju. To je jedna stvar. Druga stvar jeste naravno online edukacija, to je ta pismenost emocionalna. Grupni rad, radim grupni terapeutski rad i naravno individualni terapeutski rad. Pored toga evo sada ne nabrajam sve živo, ali jesu moje mreže koje ja vodim i za koje sam ja zadužem na YouTube kanal, svake nedjelji imam video tamo. Tako da sa te strane, evo pre neki dan mi izašla notifikacija na Instagramu da mi Instagram čestita 400 i ne znam, recimo 453 nedjelja za redom, strajk. Imam 450 i našto nedjelja za redom objava na Instagramu bez prekida. I sad izacunite to u godinama i izračunujte u to svoj privatni život i posao koji vodite, a to je da im mreže su zaista veliki deo posla koji ja vodim jer je i to neka vrsta edukacije, odnosno nešto da se ja trudim da ljudi upoznaju psihologiju sam malo drugačije strana.
SPEAKER_01Zada sam primjedbi danas vidio to jedan story i razmišljam, gledam taj story i razmišljam što kako ova žena stigne ovo dosta izbjaci i da li ovo nju psihološki opterećuje.
SPEAKER_00Da, ne opterećuje me, ja uživam u tome zaista. Kad me optereti, ja smanjim količinu sadržaja. Ali neko me skoro pitao kao možeš da mi daš preporuku za nekoga koji ti vodi mreže. Ja vodim svoje mreže, ja editujem, storije ne odjel se itede zato imam ekipu koja radi i veliku podršku sada u tome. Ali ja sam tako smila šta ćemo da radimo, koja će biti tema, kako će te izgleda. Tako da sa te strane ja uživam u tome. Pred neki dan sam bila na treningu kod luke gosta i on je moj trener i snimao me ono na treningu. Ja sam otišla u slačionicu i izim je slačionice, ja sam već postavila i zaiditao vam video. Meni kažu, kad si ti zaiditoo. Ja kažem dok sam se presačila. Bože sačevi. Znači, ja dok sam ušla, ja sam se onotuširala, presvukla, ja u hodu to radim. Neka, navikneš se na to kad vodiš mrež.
SPEAKER_01Ale, crpiš tu u tu inspiraciju.
SPEAKER_00Ispiraciju pre života iz ljudi koji me okružuju. I ja sam stvarno osoba koja mnogo voli ovaj život. I evo reći ću ti neka iskreno da zaokružim priču, imala sam situaciju u životu kad sam pomislila da mi se stvarno više ne živi, da ne vidim smisa u tome. I onda me život stavio u jednu situaciju graktično sam bila poprilično životno ugrožena. I ja sam samo pomislila da on ne samo da on nije kraj. Ja seće točno te svoje misli i tad sam shvatila, aha, ja zapravo jako volim ovaj život. I negdje sam duboko zahvalnu na prilici da živim ovaj život i u tome moja neiscopna inspiracija. To je da se održujem životu što ga uopće živi.
SPEAKER_01Gau. Postoje ljudi koji brinu o sebi, a istovremeno se preziru. Dok obrnuta verzija nije moguć.
SPEAKER_00Dobro, koji brinu o sebi a istovremeno se preziru.
SPEAKER_01Ovo si ne ti dalno misliš.
SPEAKER_00To znači da postoje ljudi koji su ritualno obesivno u tom wellness mindsetu. A to je jedan zapravo duboki prezir. Zašto? To sam rekla na jedan način da treba da primijetimo da li nam je lifestyle nešto čemu uživamo ili je obsesija. Jer to duboko popravljanje sebe mislim da nije dobro. Ja sam osoba koja i terapeut koji preporučuje svojim klijentima pauzu i od mene i od mojih programa. Ja im ne dam nekada nastave. Kontinuirano već da naprave neku vrstu integracije, da se vrati u svoj život, da budim prijateljima, da pogreše nešto, znači da nešto izgube pa da se nekako vrati sebe. Tako da ako smo stalni u tom popravljanju sebe, u kontinuiranom broju kalorija, praćenju koraka, litri vode, koliko sati sna, čini mi se da je taj obsesivni pristup sebi zapravo jedna vrsta neprisutnog življenja ovog života jer se nam prođe oko nas dok mi izmirimo sve šta smo radili. Znači, dok popunimo sve tabele, dok izbrojimo korake odo život.
SPEAKER_01A recimo, recimo možda se vratiš u taj moment 2017. godine kad se pokretala brand iz ove perspektive sa ovom pametću Marije Hačević: Bili nešto u tom trenutku uradila drugačije.
SPEAKER_00Pa ne bih uradila drugačije ništa, baš ništa. Ne bih uradila drugačije. Jedino što bih ne uradila drugačije i drugačije bih se osjećala i postavila. Tad sam imala onako veliki strah da istupim. Ja prvih godinu dana nigdje na svojim mrežama nisam pokazala svoje lice. Pisala sam kao neka vrsta anonimusa, nisu znali koja iza, bilo je samo harmonije duše, nije stajalo im i prezime. Ranije bih istupila sa svojim ilikom i imenom. Ne bih se. Ali dobro, to je tada je za mene bilo vratno neophodno da bih na neki način se ohrabrila upravo iz svih ovih razloga. Da nisam dovoljna, da treba još neko da me odobri. Imala sam strah od toga da će ljudi da me odbace, kao što neki jesu tada. Tako da iz ove pozicije ne bih ništa drugačije uradila, već bih samo rekla sebi i na mi da brineš, bit će još bolje nego što si mogla da zamisliš.
SPEAKER_01Treća osoba koja pita u ovom podcastu ovo pitanje. Volim da nekako ono kad finiširam neki dio tema, pitam ovo pitanje. I treća osoba kada je isti odgovor. Stvarno. Ne bi ništa mijenjala ili mijenjala i bit će sve u redu. Znaš kako je kako je to moćno i kako je to lijepo, da. Samo kad bi mogao vratiš u trenutak i da znaš da će biti sve u redu kako bi sve nekako bilo lakše, jel'kor?
SPEAKER_00Da, absolutno. Ja jedan govorim da nijednu stvar iz svoje prošlosti ne bih promijenila, ni jednu odluku, ništa, ništa, baš ništa ne bih uradila drugačije. I svako iskustvo mi je važno jedino što bih sebi češće malo govorila da sebe volim. Eto to bih. Jer od više glava ne boli, ali od manjke može da se strada. Eto, to je jedina stvar.
SPEAKER_01A recimo, imaš, te praktikuješ li zapravo one moment gdje sebe cijeniš, u smislu gdje staneš i kažeš Ok, ovo sam uradila, svaka mi chast. Ili je to došlo možda vremenom. I kao cijenim to što sam radio stanom casi kazi, kazi još dokle još.
SPEAKER_00Moram da budem iskrena redko kad to radim, odnosno radim kroz drugu formu, to je kroz formu čuvene zahvalnosti. Sad sam uvela formu da piše zahvalnosti sebi. Tako da sam napravila taj neki trik zašto sam sebi zahvalla. Nemam još uvijek taj moment da stanem i kažem sebi, wauw, ovo vidiš i kad se otvara emisiju negdje ja sam pomislila kako. Jer stvarno nekako nekad zaboravim te stvari. Ono gdje imam jako veliku sreću u životu, a s druge strane rezultat mogangažovanja jer su jako dobri ljudi. Ljudi koji me jako vole, poštuju i podržavaju i koji me zapravo podseče na to. Ja sam stvarno srećnica kojoj moja drugarica me pozove u sredana i no kaže, samo da ti kažem da sam ponosna na tebe danas i razbila sa tim i tim. Jer kao aha, hvala tije. Tako da eto, okružite se dobrim ljudima i onda će dobro i da vas ući.
SPEAKER_01A recimo, šta je harmonija duše za tebe danas? A šta je bilo kad se tek pokrenula?
SPEAKER_00Uhako lepo pitanje. Danas mi je najbolja drugarica. Apsolutno. To je najbliža osoba u moj životu. Meni harmonija duše, odnosno, identitet jedan entitet u mom životu, moj veliki resurs. A tada. Tada je bila za mene bajka. Bila je neka bajka, neka moja fanzija. Zapravo sad moj najbliži resurs koji imam je harmonija duše.
SPEAKER_01A ako praviš kod sebe tu distinciju između Marije Hadović i Harmonija duše.
SPEAKER_00Preteško trudim se da nekde to pokušamo zapravo pazite koji je to paradox. Ja sam dugo godina išla na psihoterapiju da naučim da integraš Mariju i harmoniju. Da zapravo to spojim u jedan identitet. A onda kad sam to uspjela, onda sam krenula da učiniti da ih razdvam. Onos to mi, što bi rekao Jung i naša senka i sve je to deo nas. Ali ipak mora da postoji šef, a to je Marija. Ova ovdje koja je zapravo iznazrela jedan posmatrač mogla, je onako glavni je odgovorna, to je Marija Hđović. Harmonija duše je zapravo njen nastavak. Kao što je nastavak i neki drugi dio mog identiteta koji znaju, naprimjer koji zna samo moj partner ili znaju dca s kojima sam u kontaktu. Sve su to delovi i mene, ali ipak glavni odgovorna urednica sam ja. Pošto sad završim svoju knjigu drugu. To je knjiga koja je potpuno drugačija od svega do sada što sam pisala, jer unosim puno privatnog unutra, ali kroz neke velike priče zapravo. Ja sam u uvodu te knjige napisala volila bi da vidim lica ljudi koji Čitaju ovu knjigu i vide da terapeutkinja piše o sebi u trećem licu. Ali ne brinite podvodstvom je glavni odgovorne urednice Marije Hadović. Tako da tako se danas osjećam, da je Marija Hadović glavna odgovorna urednica, a da sve mi ostale smo nekako sastavni delovi. Tako da problem da se tako ponašam u svom privatnom životu. Nije mi lako. Umem često da skliznem u to. To je profesionalna deformacija. Promenim tonalitet da krenem da pričam kao novinarka, kao terapeutkinja i onda mi partner skrenuje pažnju, drugarica mi skrenne pažnju. Kao vrati, se marija teli ako da. Tako da imam moment to skliznem, ali i baš.
SPEAKER_01Mislim, to je malo, alterego.
SPEAKER_00Yes.
SPEAKER_01Immaš drugu ulogu u društvu and same sebe. Tako je totalno context and aspect.
SPEAKER_00Yes, yes, čak, rekli bi da ova druga koja nije harmonija duševa Marija mnogo interesantnija i zanimljivija osoba, samo što ona nema filter i morala bi da paziti. Tako da mani nekad bude žao što ne mogu da iskoristim neki svoj humor i svoju prirodnost na način kako bi to radimo u svom privatnom krugu jer to možda ne bi bilo u skladu sa nekim standardima i koje je postavila harmonija duše, to je neki moj potpuno spontan komentar koji nije možda o tu formu ali jest za privatno druženje. Tako da imaju benefit ljudi koji me poznaju privatno, to znaju i imaju i harmoniju.
SPEAKER_01Ali kako to balansiraš autentičnost u svemu tome. Jer moraš prižišti taj standard harmonija duše. A da bi bila harmonija duše i uspješna moraš da budeš autentičan zato što ljudi to hoće od tebe.
SPEAKER_00Poslažem se. Ja bih rekla da se to desilo ne mojom odlukom već kao neki rezultat toga što nisam savjela kičmu pod time što su drugi ljudi očekivali od mene. Već sam čak platila jako visoku cenu toga da ostanem autentični i vjerujem da svatko tko je autentičan u svom izražaju zna o čemu pričati. A kako balansiram tako što sam ja na jedan nesvjesni način izmislila kategoriju izražaja na društvenim mrežama za sebe. Znači, niko. Ja ne poznajem ni jedan profil koji je i terapeutski, influenerski, lični, poetični i akademski. Znači ja sam praktično autentična slučajno odnosno, moj profil je autentičan slučajno jer ne postoji ta kategorija izražaja. I to je dobro zato što postoje ljudi koji im to super i koji mene prati i vole i kojima je ok da sam ja jedno i drugo i postoje ljudi kojima je to.
SPEAKER_01Ovo nećemo svjetati.
SPEAKER_00Ali ti ljudi mene ne prate. Tako da se te strane ja sam već devet godina na mrežama i ljudi koji su tu već u veliko znaju što da očekuje od mene i da i muziku koju slušam i me da ide i ako su tu, znači da su da im to prija i to je više o meni ne razmišlj.
SPEAKER_01Marija, obzirom da nam padam rak, ti ubrzo moraš ideš na drugo snaju. Ja bi te zahvalim na našem razgovoru. Ne znam na početku napomenuo da smo zapravo u Beogradu i da snimamo emisiju i sa intralijom pogledal nisam osadu pa ćemo to obaciti na početak. Zana što emisiju snimamo u Beogradu. Hvala ti puno na razgovoru. Ja sam uživao u njemu i čuo sam neke stvari koje su meni lično jako bitne kroz priznu što je meni najvažnije i nadam se da se vidimo jako brzo.
SPEAKER_00Hvala ti puno na pozivu i na prostoru da se i Marija Hđović izraz.