Akademik Ejup Ganić: Ovo je generacija loših đaka

Ugledni naučnik, profesor, bivši član Predsjedništva BiH, osnivač Univerziteta SSST – prvog privatnog univerziteta u našoj zemlji. 

Za Hayat podcast govori o svom djetinjstvu i odrastanju u u Sebečevu kod Novog Pazara, studiranju i odlasku u SAD, ulasku u politiku, budućnosti mladih i obrazovanju u BiH. 

Transcript

SPEAKER_02 0:00

I know that's faculty, siedam, cancelija spam sacrale, cažiancia bezavās, jāsina prese, kā presentó. Põe a gorda, malja, cancela, esiba, causar. Me escuchan fabrica, you guys. Karži moja neasīs pressiniemice. Bienja, situācija teška, manže mi podržali neko konieči, raditi nas maratiem cučia, kažem supras, zauje na kopnie kapar, to push da pomaje šiaurška po nosie. Robin sam 46, ja sam samo čuo priče od četnici, ja nisam dojeda. Donekle nisam pretpostavljao da neko naprimjer, ako osvojiti srebrenicu, uzme sve u srebrenci, zarobi sve te ljude i sad se bavi desetak dana ubijanjem tih ljudi, premještenja. Nisam tu dubinu zločina u to vrijeme ja mogu na predmi. To osjećam ne znam, da li to rekao najavnost, ali na neki način nisam bio vizionar da kažem da će oni. Ili naprimjer, da će toliko biti surovi prema građanima sad.

SPEAKER_04 2:06

Kada pričamo o trenutno jako aktualnim političkim liderima ovdje u BIH vidite li vi kod njih tu državotvornu odgovornost ili više imaju odgovornost prema svojim političkim partij vi doživljavate?

SPEAKER_02 2:22

Vidite, imaju veliku odgovornost na svojim političkim partiama, nažalost, treba da se nauči da se jednu među soba razgovara i ako se ne slažu velikom broju ti ljudi koji su u politici ako izgubete te pozicije, gdje će oni raditi, koliko tome treba njihovo znanje, njegovo iskustvo s koronikom. Strategija je da dijaspore okupljamo, da ljude pametni iz dijaspore angažujemo gdje god možemo i da nam budu ambasadori, da budu treba ministri da bude pribredu.

SPEAKER_04 3:01

A druga stvar je da školamo djecu na što više generiramo obrazovanje ljudi ovdje, da nam budemo poznati po kvalitetu u školstvu zdravstva i the same government podcastan episode. Rodili ste u novom pazaru u srčaju zapravo kod novog pazara.

SPEAKER_02 4:26

Sedmora mi si bilo porodice, mene su manje više sester gele su very starije sestra. Bilo to sustena se sve sabere srednjo letinstvo, što kažem, nije se puno imala, ali je bilo igranje sreće, mali smo i mačku mali smo i co imali smo tam polica ganiš počila iz oržia, on su bili dosta danas uražama, posso je kulla ganišaj. Mi smo tady u neko vremena dosta bogati, onda se to razpršilo, jedna grupa je završila v sebeče kod novela, novim pazaru. K se je dijelo immanje, kad je dialo bastalo, neka se bavila poljoprivredom. U glavnom, mi smo završili tu, ote se tu radio i ženil se samom manjom, koja je iz je hosseni, sela i saw that je bila širka, vele posjednik on tri selja, tako da došla iz jedna bogate porarci ali godine je sve to konfiskovano, more tribata koji su misti ozno strali, streljami ne zašto i tako posala je ta priča porodice svede na jedan minimum, a osobin jjena vraća, ona dugo tuala ta se sam kao dijete, to su greškom poslom, streljani kasni, ti koji su to uradili sa osuđen je jedan čak i na streljanje, to je bila neka politika rankovića, koji ti to nije moglo da uprati baš detalje u sandžaku, jer ranko bič je govorio da ti vele posljednji, mogu jednog dan podići u stanak da se protiv to nacionalizaci tako. Uglavnom, to je bilo tako jedno normalno detinstvo, svi naši profesori su manje više bili iz neke škole, iz više škole u Krago su bila neka neka viša škola. Tu su uglavnom bili sve iz Srbije profesori koji su držali predavan. Mi smo bili dobri jaci u porodice, sedmeno pa smo jedno drugom ostavljali knjige pa se trudni za tako, onda sam ja ovaj tu završil osnovnu školu, onda je počela tamaša dalej. Ja sam bio dobar tim, posebno dobar u tim prirodnim naukama, matematika, fizika itd. Pa sam se uvijek predjelio za neku tehniku, majka mi bila nešto bolšljiva, pa sam razmišlja medicinu da studiram, da je pomogne, nisam bio slonim medicinskim naukama. Takada znak za učjetka, škole, moj brat, je bio komercialista fabrikaš ka velika takilna industrija, on bio komercialist i ja sam tio tehničku školu u Zagrebu smo primili Srednjo tehnišku školu, tam utišao. Tu se napravila bila neka mučka u smislu ja sam došao tam četvoro godinu, pisan sam na četvorogodišnji program normalna. Međutim, misterio sam prebačila na trogodišnji program. Ja sam odmah ukapiro to na kone srednice ovenko direktora ka si došlo, pisali smo to stvario su nekog dugo bacil na moje mesto mene Gurnu Stephen, so nižia, ja sunt to lecciona, ja studiar, jednog dana itd. Ja uzem sjedočarstvo napustimo, kažem da soni ovakvio i vrátim se. Pazar, škola su počeli se. Onda prijetelj mograta, je bio profesor u ekonomskoj škole. Ja nekada nisam pomislio ekonomsku školu, kaže, bude ovdje, padu onda sljedeće godina da uda upišku pa što to želi. Ja on ja krem u ekonomsku školu, već sjećam belezug, što se čam se tog vremena bilo to fino, je mi na kraj negdje danas pred prvo polu godišče moj opet bratosman, ko je komercijalista sretnė swog prijatelja u Beogradu som je za jednu studirao, on je snove varosije, ono se pomalita. I oni se truje da pokušava mene prebaciti neka odje tam neki pe dana pred prvo polo godiš, inspekcija se boni, nem mogu biti ocjeni. Ja se nekako izvučem, odcinek neka u završtim sen u školu, se jako dobra ⁇ to je jedno divno je stoje, ne znam kako je sad, ali to jedan interesantan gradniče sa poslednje put video. To sam bilo 92. Kosim se vraćao iz novog pazaru, sam zatioć, dosti se promjenilo. Sarši baš ona kupić. To miesto dalo nekoliko narodnih heroja, jer tih kad se povlače iz deograda sa vrhom ni štabom, sa svojom bjom, spavo u novi marši. I dva desetak godića u to vrijeme krenula sa tiom, to iza su kasnije posljednji narodni heroji. Tako da je to bilo mjesto koje je partizanska boja imala. Uglavnom su u gradu bili Bošnjaci, okol uglavnom srbbi, danas je ta strukenila. I tako završim sednju školu dosta onako uspješno, položim, prijemnju pišem studija. I onda sam se mislio da u našincu, da ću tehnologiju, metalurgiju. Onda je bio period kad se pojavila plastika, to je 61. druga godina ili devo znano to bilo. I tad su plastični dijelovi počili da se ugrađuje neke posude plastične, kad na automobilima su neki dijelovi. Da li onda to bilo atraktivno, ja upišem teoriloško-metološki studij i kasnije na trećoj godini upiše mi mašinstvo paralelno. Mogao sam ja to da završnih studije. Onda počujem da radim magistraturu Vinči, Vinči je bio Institut za nuklearne nauke, to je poznatu svijetu samšinskom dogoram do 2. godine, dami drugu godinu, ali ono sadaraju se novih horizont, da mi treba još jedna fakultet to sam duboko ušlo neka istraživan magistriosan kasnije sam primjer za honorog asistente na fakultetu, radio jednom instituciju za metalju i tehnologiju, nekanirao da idem dalje u Ameriku, bila jedna to zanimljiva situacija. U tom institutu ste dávali stanovi zaposleni, ono znati, to je w ono vrijeme. Bila neka lista, tako da sam bio, nežaje. Pija neki banko iznad mene, mu je boję dieče, bije kandidata, dobio stanu. Bio sam stanni, to planiran za niega, io nešto ne znam, šta je bilo, je porekonik izbaraća. On es uporioči da ude, bla je to stan ostaje. Neza, drugo li voje desno, ja sam bio dosta važno to vrijeme za taj institution, direktor kaže, neš very startups. To je lotje u Beaugradu u to vrijeme. U među razem plirao nešto za Ameriku slavam neka. Aplikacija ustvari objavio sam jako poznat rad, kad sam z magistarko koji sam u radio inči. I taj rad je dosta objavljen u najjačem časopisu tada za termo fluidne nauke. I već su Amerikanci odgovorili. Da su zainteresovani za mene na kraju prošel ponudu na MIT, Massachusetts Institute of Technology. To je bila prva škola u svijetu u domu tehnički nauka. Čak i danas sam mislim da prilike to isto je na tom odsjedu gdje sam ja studirao bi profesor Dedier. Moje poreklo i streben asonje poznate porodice Dedier. On je organizovao zabavu na fakultetu moju čas, onda je govorio, ja to vidite ja sam iz Streben i ti neki planinski venci, a se prostor u se do trebenja tako da mi imamo sicje, on je tjom avo, ali bio vrlo, ti djedi su bili poznati su vidin tí toj strani itnako. Da treba sada idem za Ameriku, kad mi to nude, daju neko mesno asistenta radim doktorat ovdje mi u biografia do nude da radi doktorata, već imam stanu.

SPEAKER_04 15:53

Što je presudilo? Što je presudilo da?

SPEAKER_02 16:00

Ja sam bio slongo, napravim plus minus paju. Moži stanova i odlučen sa dobro. To je bilo urađenje onako veliku. Jer ja sam bio student iz komunističke države koji dolazi da Univerzitet Amerika, tada je bila je vrlo prijetna zemlja, bilo je detant, bio je ovaj sobjetski savjets koji je s jedne strane bio, sve drugo je bio zapad. Bila su ta propaganda u režimu, svaki režim je sebe recamirao i hvalio, ali bilo nekako stabilno ime da budem iskrata.

SPEAKER_04 16:59

Kako su vas prihvatili tad u Americi? Profesori studenti.

SPEAKER_02 17:07

U početku prvi semestar mi je bilo dosta teško jer sam držao neka više, dva teška predmeta. Da sam ostavio do tri sata u true da svete seda zadatka savladam da ne ispada da ne znam riješiti neki zadatak. Korekni su bili prema meni, malo su bili neađeni, bilo je tu dosta glupianja, nisu znali što znam puno u Jugoslaviji, nego imaši pravo, ovo imaši pravo, izlaziti ima štep. Jugoslavija bila dosta uređena država u to vrijeme, zaista je bilo ja kažem malo to prorad inekina i fallite države, s kojom dolazi. Tako sam ja govorio o nekim prednosti. Uglavnom, to je bio rad, myš danin oči puno s radio i naprados a structuje, to sam završio doktorā uspješno da semestre osta predamik predmet na pozimskim studijama kasnije nastavon univerzeti profesorsku funkciju anderuansk.

SPEAKER_04 18:34

Koliko godina ste proveli?

SPEAKER_02 18:36

10 godina. Profesor basically izbornosti to je da nation odpusztio jednostavno to jest stávan posao.

SPEAKER_04 18:53

Kada vi želite, tada se povučk.

SPEAKER_02 18:55

Ali to da kažem neuspješna karijera, sam putovla sam po svijetu i tako da. U međuvremenu sam se ja ženio nakon doktorata sam se vratio.

SPEAKER_04 19:10

Vi ste došli ovdje u bosku?

SPEAKER_02 19:12

Ne, to sam se u novi plaza, to su proga izma Pazaria, okay? Yeah, tamo je bila sadriška.

SPEAKER_04 19:20

Kako ste se upoznali? Ako je toliko vremena bišlo.

SPEAKER_02 19:23

To se on od ranije, da sam ja studirao u Belgradu, ne bi sam u školu, pa tako malu, not students se pravilažnju, kad odjewata. Tako da ona kad si ono odšla na studija, završila medicinu. Ja ksi vratio iz Amerike da obiđen su je ona, we'll diplomirala i tako što kažu. Onda su roditelji na mirni that supra bude negli stoga. Tako da je to bilo veliko zavoice posebno. Jada se vrati sa suprugom. To je bila samo gratuka paze, ja sam jedan sem a se bio na MITU i onda idem u Chicago and that samovaj, tamo bio profesor. U Chicago smo sofinos maestri, bili smo u neko dijelu, koji se zove Oak Park, tamo Hemi Great, rađen była to blizini. Na je Amerika je puno se radio, se putuje, puno se zarazuje, sukoba je specializiralo to vrijeme, ja sam bio nekako lojalna Jugoslavija, kad go su bili neki oni pracni, naši paznice, u Čikau je bio konzulat, pa je on pozival, pa sam išlot, međutim desje slučaj da je Bimbi Lončar kad je bio ambasador, a kasnije ga zamijenio dimmiče Belovski, on był Makedonski kadar. I oni su saznali o meni, bilo je nešto josta, mom uspješku itede i želio su da me upoznaju. I tako bio sam na toj listi uspješnih jugoslovena u novljenje. I tako radio sam, stvarala sam i onda jednog dana došla delegacija iz Sarava unisa predvođenom generalom, abaz, deron je bio na čelu unice, to je neki iz Mostara bio neki drug, žemala Bedića, to je ta linija partizanska. Meni ponudje da dođem da vodim razvoj, oni treba im neko koji će organizati institu, koji će voditi razvoj, tako da se vam u sredi u sve imam onda malo se Jugoslavija, ti to je bolestan, onda ti to umire ja dođem da posjetim sadravo ispresto, on more da obiđen, da pogledam te fabrike, neka unisko razgovaram u razu i to je dosta kompanje bilo samo struku, kad je bio energet puno snazi, mu je dosta instituta i među te dvije firme je bila malo rivalstva, jer unij je bilo 60 hiljada. Negovis možda malo više, ali neko je više imao neku svoju proizvodnju, on si uglavnom držao namjenski proizvodnja, kasnije smo ušli u automobilsku industriju i tako da je onda su punti sve što mi treba, pet, so van stan, suproga posao, ta se te što je treba.

SPEAKER_04 23:18

Ponado koja se ne odbiješte.

SPEAKER_02 23:20

U slušini stvar je bilo primamljivo neka u to vrijeme. Primamljivo je bilo poznato u nekoliko velikih kompanija, su imali svoje uprave. Por adunice ne stabi, hydrogradnja, zrak itd. A i ona posnotila u creci musiche i tome slide pa ujetnosti unocje sopra, navia, sareo, nama porodice dai, brigade, bliže Isa Lukas na Mašinskom, forstonia bio profesor musi ponuji da držiam dio nastave, ali onda se nese kave poći puno. Tada smo pravili ona dva solitijera ovaj, z variu se move uzei. Tek su bili isbetonirane neke podljec, onda sam jedan solitar, u stvari smo proglasili that would institute, onda je po ono zakonu mogli sozi materiali, sve besporada což je nowo. Tako da sam pomogla da smo vrlo brzo opremili ona, so what yeah, ja sam bevoczen solitaire to institute pačar. Na fakultet so neko omiljen because student may have a novel to America that would be baza. Dobra, not even anglers, yes, please know thank you. To some pope show that. Absolutely, I'm not going to jam. To same podcast, who occurs by monique, general vuč, ko bija dobro construcja godzina, tady privilegija, cestą gilišca nie go invasion. A sēdok palas, albaik startso u most, tam vas a sastavka, nadza vrnak. Nada misam odlico, kazi sam bio presejšou nekada nesam takve privilegija. 28 objekata napravili u Bosni, što manje, što već, i ne samo u Bosnije, smo uporabili fabrike. To je bila i gospodinska firma u na fakultetu sam ja radio, sam voicio doktorana ta neke laboratorijesmo pravili tako što je to išlo. Bio sam ja dosta aktivan u Americi u objavljenju knjiga. Puno objavljenih knjiga tam koje se dobro prodavale. Tako da sam imao jednu zaista plodnu karijeru. Tamo sad više karijera koja je okrenuta izgradnji države.

SPEAKER_04 27:45

Što se dotaknemo te izgradnje države, sam da se vratim na tu izgradnju što ste gradili. Mnogi kažu da ta gradnja prije rata i poslije rata ne može da se poredi po kvalitetu. Da li se vi slažete s tim? O čemu je ta posebna bila ta prije rata, ta izgradnja.

SPEAKER_02 28:01

Pa znate, imali smo mi puno jako dobrih majstora. I zaista baš se tiče one zgrade koje smo mi radili, to je zaista što kažem građano koji je plaćeno.

SPEAKER_04 28:17

Da, mnogi danas kažu kad kupuju stanove, ali uvijek birajite tu staru gradnju da ste kvalitetnije i izdržljivije.

SPEAKER_02 28:23

Danas je vidite kad socijalizma prejeđete u kapitalizam. Tu se izgube neki kriteriji, svi žele preko noći da poslamo veliki kapitalisti. Onda znati stvar prešmo sistema koji ima dosta regionu kontrolu u sistemu da skoro slabo ima kontrole, tako da kažem na tu istine, to se. Međutim, danas su novi materijali, ove konstrukcija, sve tako. Da nas se štedi na materijale, štedi se itede ali ljeto ako vodite računa mate i ako pravite svoje pučku, vi kontroli sete što ugrađete, znači izolacija, neizolacija itede popularni su još uvijek u staro u bije u Stugarske stanovno, tri punta su, ali to je zagri, to sad marsa dvije osmice. Nergija poslje skupa. Uglavnom mi smo unicu radili te neke, zapošljavali smo 60 ciljada zaposli. I tad sam ja nekako prodroju dosta visoko u Jugoslaviji, bilo stipe šuar je bio tada presjednik Centralnog komiteta i centralni komitet je organizo svoju neku komisiju za razvoj Jugoslavije, buduće razvoje svake Republike pod dva stručenja, iz Bosnice bili akademije Zimničku, je Bizanje, jako imesta i ja mislim unicami. I bili su stvar dva Slovenka stvar, a to su samo se ovo biti afirmisje stručenci. Mi smo imali periodu sastanke da raspravljamo. Koliko je gospodarije treba hrana, da treba proizvodi, da li treba da gajati, da razvija poljoprivredu u kojoj mjeri, energetike, da li imamo dovoljno struje da praviti centrale i kakve. Onda naprimjer industrija da li uvoziti ili razvijene tehnologije ili raditi kombinaciju s kojim trgoviti. Uglavnom, sve ti neki koncepti razvoja mi smo nekako razmišljati da to bude jedna uspješna država, a meni je nasali mala desetak milijuna stanovnika, Amerika 300 milijuna onda, kad dođete jednu malu zemlju, to je sve tako minijaturno.

SPEAKER_04 31:13

Opet ću vas priknuti, izvite molim vas, koliko je upravo u toj izgradnji države važno upravo to što ste vi gradili, vi ste sami gradili, sami ste pravili, niste uvozili, odnosno uvozili ste li možda u puno manjim količinama, ali ste se trudili više da sami pravite. Koliko upravo evo danas zbog toga što više uvozimo nego što sami stvaramo od drugih. Koliko gubimo na državi s time što ovisimo od drugih država.

SPEAKER_02 31:44

Ovo je jedan period registrovanog neznanja. Mi dajmo milijune, uzimo vodu naprimjer. Mimo druge stvari, onda sve što ima u BI mi uvozimo iz van. Onda je bilo malo rigoloznije, uvozimo se ono što je neophodno. Prijer mi smo nekad uvozili kad staklog smo pravili solektere za neke dijelove i bilo je taj neki koncept na socijal. U vojno industriji jako puno sami proizvodili jako punčnih tenčara visoko kvalifikovanih majsta. Kad volite proizvodnju, vi sad znate tum nosi proizvodnju, to su tenčari visoko kvalifikovanje majsta. Ja je izbio rad u Bosne Hercovina sa zadnji rat, mi smo ostali bez direktora itede pošto je dobila vojna industrija većina su bili semci. Ali smo nam ostali tenčari u visoko kvalifikacije, tako smo mi velike kućine oružja same proizvodni po gražama po montiranim nekakvim kornicama na Brazili. Mi to nismo oglašavali toliko večovali sa strane, dobija sa strane, ali glavnja pogarš, smo sami.

SPEAKER_04 33:18

Da li danas znali sami praći. Imamo li kapacitete.

SPEAKER_02 33:22

Kapaciteta imamo majstor manje, kapaciteta imamo, ali danas je, da kažem ova generacija lošiaka, dodać vlada nadamo se bolje. Sada doći vrijeme da zaista je neophodno da se vratimo, da biramo ljude koji zna is koji ispod.

SPEAKER_04 33:51

Da se vratimo na tvorničke postavke što bih rekli. Da se vratimo na tvorničke postavke, kad kažete generacija loših iđaka, na što mislite to konkretno?

SPEAKER_02 34:02

Pa nekad nije bilo toliko ljudi, naprimjer u Ministarstvu ima koji imaju te neke diploma problematički, to je jedna je toga jako. Onda u obrazovanju je sve odriješeno, imate Državne fakultete, imate privatne fakultete, to imate loših jedni drugi. Sadko da kažem ovaj, mi u Bosni nažalost nakon raspad Jugoslavije nikad nismo imali dovoljno vremena da neke stvari posložimo kako treba. Mi smo bili republika koja je do zadnjeg dana brala Jugoslaviju. Pogotovo Bošnjaci mi smo bili da interesovanja da ta zemlja opstane i mi to rukovstvo je Bogić Bogičić, naš predstjed tamo, mi po presenišima bi samim pravili strategiju i jo je zaista podržava to je naugoslavija faktiki, ona, tita je formirana u Bosni, jer ti to je sve ofanzive koje smo imali neprijatelski su bili u bosni. Zašto kad su pitali ti to? Bili su dva glavna razla. Najviše je vjeruje u narodu ovdje i drugo terenje je bio takav da je ta meanizacija nemačka, nije bilo od veliknosti po tim brnima. Ali je vjerovno narodu imao naprimjer sad kao moj kolega profesor na mom univerzetu Marko Atila O Hare koji je iz Londona Londonskog uniciteta prešao kod nas zapred, on je napisao jednu knjigu koji je objašnjavu taj položaj bošnjačke inteligencije u toku u drugog svjetskog rata koji su u susniji bili jako privrženi to multijetničkoj Bosni, multijetničkoj Jugoslaviji i zato je kazna Zlatita, pa to je rekla kazala, pošto je on ima više lokacija, pitanje gdje je najbolje spavo rekao je Bugoli koji je bilo Bugoli. Nešto su u Bosni najviše odmara odnosno govora da sobora. Tako da su to bili neki kako da kažem, dosta smo mi imali onda ja dobrih direktora školovanih ljudi, često je bilo, znat, nije moglo biti onako direktori onoga ora ako nije najbolji inženjer ili tako. Tu kod nas sad popustili kriterije, vidite, mnoge socijalističke, sadašnje zemlje, for suis, iz socijalizma ili komunizma, komunizam je dao savršenje bio si te. Tržišnu priredu. Jednom vi imate umjesto jedne političke stranke imate jako puno političkih stvar. Dobro, to je taj put izgradnja demokracije, ali i to se luta puno. Ne možete vi na dva, tri milijuna imati stotinu strana, jedna, dvije tri tako dalje. Mi se nismo snašili u tim svjetskim zemljama u sistemu razvoja društva. Prevo vlado je nacionalizam, prevladali su neke kako da kažem, penzije da se vrati u nas, da se ne poštuju međunodne norme, da se na neki način pokušava okupirati susedna zemlja i tome slično. Tako da je sve to uzmalo onaj nekurnosni radlu koju smo imali četrdeset godina u Jugoslaviji. Tako da danas jedinova privatna, privatne firme su više čuvari kvaliteta jer obšim kod privatnici zaposljavaju, dobro provjeravaju kvalitet da li neku može raditi taj posao i nekom ja pred neki dan mi kažemo da li je ekipa iz tešnja i privednika kompetentnija od Vlade Federacije. Mnogi ljudi misle da je ta ekipa kompetentna. Primjeroj, ako ću da kažem da se polako rađa kvalitet u tim lokalnim zajednicama, vi tako što vidite neka mjesta. Na neki način sa socijim kadrom tu napravili puno ovaj djetonik sporazum je napravio komunikovanu državu, to je jedna razloga što kvalitet ne povezuje svugdje. Ali eto ja sam ovaj završio stvari devedeset godini general Dironja je penzionista i bio je konkurs za general direktora unisa. I onda je onio starijation, ko se govoras u tražili da uši. Ja sam deset, dvije godine, za mata, napravio sam program. Onda je bio oponentama iz Bugla, me qui rafara primores, junja da programu, komisija, klabas, samja kompetentne govorim jazdi, a onda sam dobrinosa, nemcima radnie to sali, ne ste prali skoro to golf, die laza golf, montirali golf ugošti, onda smo radili sa SKFom, koji je pozna firma zažaje. Još radili smo akumulator sa opecom, to je nemačka firma u Brčkom. Tako da smo mi, ja sam tu bio jako aktivan to međunarodno sadnju po vizivanju tvornica, i smatra što sam ja najbolje reši. Sudje to prošlo kad je došlo na centralni komunitet Bosne Hercovine, tu su rekli, a to taj čovjek je proo deset godina u Americi, pa u dobrim dijelu vojna industrija, neko bude drugi čovjek, ajmo dat prednost. Tako da meni su izabrali za general. To su mi privilegije ostali, ne rekao sam ja poznao samog oponenta rekao sama šao ne možemo vidjeti. Ja ću otići izumisa, ja ću samo raditi. Jesu samo profesor na fakultetu mi probajte bez mene. Tako je bilo. Počao sam samo da raditi taj profesorski posao, onda dolazi, raspravi u gostavili, dolazi. To sam dostao aj nekakvu teško podnosi, moja porodica je bila tri-četiri mjesta po ovom pazaru, Beogradu, neki su bili na Hrvatskoj. Bošnjak su bili treći narod po brojnosti. Meni je bilo, to nekako doživo da multietnička stara veliki potencijali, to sam video american, mis da nema potrebe that is dije. Das ist eine astor Jugoslavia. Bio Kiro Golovia go to craju padali zada, a soñima school myrodniku score tiny sastanaka, hero biderso mladi miałem idea opiniona bik, poslown z Grazie Dolores, Hāžića, Mivis, to Pisali Formir, concept decentralizovanie Jugoslavie, which is done like the volume, Hrvatsku, Srbiju et the concept is Velošević odbiote. Tuzmanje, jedva same tuzmanje, to se sabere, ima bolju strategiju, Ilošavši be operativniji, efikasni w neki s tim malim situacijama, ali tuzman je malo dalje. doblu strategiju i njihov taj sastanak kažu kara ⁇ orževu kad su razgovarali o podjelu Jugoslavije, o podijelju Bosne ustvari, tu je tu sam osjetio Miloševića da on želi pola Bosne, tu se kao svi naravno to bilo, je to govorio da, ali tu Milošević zanemario to da tu sam planirati da nema srbi u Hrvatsku. Jer bilo što mislio da će imat se srbe u Hrvatskoj, ide će imati još pola posla. Sada se drugačije odjelo na kraj. Ja sam sad sam odlazio iz unjesta bila jedna grupa jakih stručnjaka za vojnu industriju, predvožena za ovaj koji je profesor poznat ovaj.

SPEAKER_04 45:14

Berkozečević.

SPEAKER_02 45:17

Ja sam dovio tu grupu na Nazarki fakultet i formirali smo odsek za vojnu industriju.

SPEAKER_04 45:25

Mi ste napravista Birko Zečić.

SPEAKER_02 45:26

Ja su Jerko Zečiću, on je zaista bio glavi, on je kasnije vodio taj odsek i u ratuje taj odseg, dao neka rješenja i Birko je danas poznati slučaj. Veo mi veliki radnik, jako se dobro razumije mnoge oblasti. Mi smo se iz instituta, ta grupa je prešla na fakultet i održalo se to znanje ovo drugo. Sve mi smo već napravili instituci betonirali sve rače, to sve je stalo po bombardovanih poster, to se pravi sambene zgrade. Uglavnom, šta da kažem, sve sam pokušavali da se izbjegne radni. Međutim, čak sam ja govorio subnovi sad imati, velik u strbju, kad je bila joslava, o vas to bi na moru svaka druga, svaka druga Vikinca pripada vam, evo vas je u Hrvatskoj vas ima neke 11 posto partija si 55% skoro više vati od Hrvata, što hoće u Bosni, imate 80-80 posto vlada ne, to je mišljenje nešto drugo. To je jedna velika, ako to kažem, nepravda koji je napravio nes prema svim narodima i na kraju srpski narod će jednog dana u historiji to ocijenti kao povrešne poteze protiv njih sami.

SPEAKER_04 47:16

Voljim bih profesore da se vratimo malo, evo spomenuli smo taj period agresije na beiha kako ste pokušavali zapravo da se izbjegne vjerojatno nažalost agresija na beiha se desila. Kako je uopće došlo da ste vi ostali član predsjednika? Kako ste vi postali dijelom predsjedništva beiha možete li nam tu ispričati?

SPEAKER_02 47:40

Pa znate, ja bih ste ušli u politiku.

SPEAKER_04 47:42

Molim. Kako ste ušli u politiku, kako je do toga došlo?

SPEAKER_02 47:45

Vite ja sam bio nekako prije rata dosta poznat u ovom industrijskom establishmentu privredi. Onda su kad se vraćao na fakultet, kad nisam bio izabran predsjednikom unica, dobio sam razne ponude od Sanaka, da mi se priključim i suštini Centralni komitet beiha je pukao po tim nekim linijama, postoje ljudi koji su bili za Miloševića, imaju onih koji nisu bili i tu kad je pukao, onda BIS-a se nije mogla osloniti na neku jaku stranku koja će objediniti naravno. To je sad, naprimjer mi ovamo često čujete kaže nacionalne stanka. Ne znam da je ostao savez komunista jak kao što su Kines akurali samo jednu partiju viditi da upravlja državom, nego smo ješli po definiciji na tu demokraciju pa više partija itede uglavnom. Ja sam imao nekoliko punovat, ja sam bio dosta prisutan u to vrijeme na televiziji jednog dana na našom konfatetu sjedim u kancelariji spajamo sa centrali, kažem bez za vas javlja se neka imina, každa ja zovem iz kabineta, predsjednik ali stranke naše aligoća, kažu, presmi bolio da se misi za mappa. Ja nisam znova, znam sam na televiziji da je bilo ono suđenje, ali nisam čovjeka poznava više, nisam se sreli sad uvijek je to komunistički sistem, još uvijek je to, možemo se vidjeti naša, ne bi ja dolazi na fakultet malo. Sada ranije država sam neki skupina na koši i mi je bila pet četiri pet godina, ja stavio je leđa mi šetam, koji sam stanova sam nad siglanama to naselje i dođem gore na kolora vrhu stadiona i pratim što se događa. Taj skupo organizuje SDA-kar. Relativno malo naroda. Dosta naroda otvorilo prozore umi sami radama posmatraju, ali više tu onaj narodu glave, name neke to, dosta mi nekako izgleda tanko da budem iskren. Ali ja drži neki govor, neke golbove pušta, govore on korektno, ali kako mi to dosta. Ne vidim puno nekih intelektualaca. Onda doći tri neka autobusa i samčeka, onako uglavnom praviše navija już, skandiraju, znači. Dosta su bili buči, itada, tako da malo to popravi nekim sije, počel da se razgovara, da će načeli, sami, da će to, dahvatima svoje suplove, Srbij, svoje pim, kako za subrogom, je obješava, kako je to malo, sve izvedables kromba, depresiv.

SPEAKER_04 52:30

Još uvijek tad niste, nisko, dobro?

SPEAKER_02 52:36

Jada drugi da zvati w ovšuje centra, pitam rotira, reculi, imata tu neka kancelarija u desjedi, ova nova stranka.

SPEAKER_04 52:50

Staje, to je to.

SPEAKER_02 52:52

Kaže gore na sprat, oni go si, nešto pišu, registru, ko dalla, podem ja gore, da mala, neka kancelarija, izadita sekretarica, je mina, a profesore che señik, dosta neki onako narod, silom manžel sede. Ja sad misko pozna, on kaže profesore, vi znate da sad bira u same presenište, srbina dva, senza ima u staje. Mi smo čuli da mi što mnogo falita jugoslavio. Mi vas podržali na ovoj listi o stali. Ako ste vi za to zainteresovan. Kaže ovaj nisam razmišljao predsjednost, vidim da je situacija teška. On kažem, mi bi podržali neko koji neće raditi protiv nasimanami. On je prošao tu koliko, on je bio u onom sistemu nekoliko puta u zatvoru i njega sam razumio, ali opet sam ja posmatra na sistem integralno, koliko je ljudi, pa je taj broj koji je im koji mi zabić, bilo relativno malu, samo je tačke gledište, pa opet čovjek kaže, živo se dosta dobro. Ja nemu ja kad bih uključio u politiku naravno, ja bih za sve narode bio koristan, ali nisam spreman da ulazi u vašu stranku ili u neku drugu stranku. Razmislit ću kao neki neavisni član za ovu četvrtu kolonu gdje su ti ostali, to se bira samo po jedan. Kaže mi četiri grupe ljudi, kad zovu za vas, predlažu da se morate uključiti. Na kraju sam ja otkrio da je prva grupa bila za njegovista. Grupa inženjera koja je bila supruga jedina Bšakšića, ona je jedna vrlo obrazovna žena elektroinženjer. Pa su oni znali mene pošto sam ja bio neka konkurencija njegovesta, obračun, ali onako za kvalitet se boriti, oni vas predlažu. Dobro, ja kažem nadstaji dobro razmislite. Ja ću ja malo raditi, vratim se kući, kažem, supros, znaš, pojma nemaš, što se danas događalo, kažem, što je na televizija on sve, zaujeme da popjim kafu, poslesti seno dosta skromno, a ja sam jo ispričao što sam video danije na košku, sam treba da pomognući ako morš kažmi puno zemčar. Naravno ja sam u Americi promijen četiri predsjednika. Ja znam dosta u policije o kampanjama, kad je promijenili četiri presjednika, to su tam. Tu su razni izbori, znam sve tu timologiju. Ja se samo rekao, kas je reko. Ja ne išo, kad razgovaram s alijim, ja ne bi išo vašu stranku, ali kad imate neke skupove, volio bih da imam prijiku da se obrači biračje. Ne mogu ja skupati. Kaže naravno. I naravno mozanost u zemlji pogledam koji su ti kandidati u točki koloni, prilista biografija. Onako vrlo simpatični ljudi, bije neki čerišni, se zvao je iz jezdnice, ali je bilo nešto u nekom debelom talu sa srbben. Bij su još neki ljudi, biuml's pe ako je bilo su još neki ali. Nisam video tu neki ljudi koji je malo iskust od države kako. Kroz taj system unica, kroz pravilnie tih fabrika, kroz te investicije, kroz suradnju sa Volkswagenom, sa SKFom, sa svjetskim fama, ipak sam vado jednu tehnologiju izgradnja je upravo države. Mislim rekao da mi oni neće biti problem. Čak je bio lagunja, tlako lagunja, da je SDP predložila, sjećam se. Navno, ja još razmišljam, da zobacim puno presinih. Svisu za vas koji vas naju. Ja reunisam ni neki ģamens, ki čovjek posebno ja učenami za bajram ali nisam tired on svakako peak attačja. Mada potem izporazi, se poszło slavila, Baira, je uvažava nositelj, bili noja, predvahka, tam je, karmi otas. Sad my Dandeos to jedan dan, da si kandidati registravali, samo još jedan dan ima vremena da staje a Mila Máršovčić, on je bila jedna jedna pametna, vrlo okretna žena, koja inženjer poznat, vrlo dobar inženjer u njegovu. I nešto se ubacila on da pomogne tu je za oko o organizacija. Svi su zato molim, evo da dođem ja ili da vi odete uspudo potpišče tako hoći. Ona ona mlada damar ako nema šta dolazi, ja ću šetati uvečer, bit ću na baš šarši, pa ću shratiti. Ja ovaj shratim bilo to 10 minuta do sedam ureći. Ona je bila ona kod bakija, imali u kancelariju, ja potpišem da pristaje da bude nezavisni kandidat, a će mi oni dva sajada potpisao bez bikija ja treba su neki potpisa. Vratim se kući u sedam satih dnevnik bomba, kaoju ganči, pristao da bude kandidat, imati podršku stranke zaci. Što je kako stać tam 50 piadista. Jesu proč je biografija, eli sad manfiria na televizijos, počas organiza debatu, pa skupia ustedes. Toj debati sam, na finančia spopednik, tako, mi kažena, debata. Ništa onda počinja kampanja, aleje begus i faktoru pojavio se tam i mene nema nikde joši. Prvi put e pojavil, kad je bio skupia. To je većina obratiti ljudima, universitetski profesori, ljudi koji dolazi za koju obraju zemlje u našnik govor koji razumije jednim i drugim. Uglavnom finom je prihvatiti publika.

SPEAKER_04 1:01:40

Jeste nemali neki pripremnik govorili ste u tom trenutku.

SPEAKER_02 1:01:43

To više sam ja ocjenio situaciju pa ja onda nisam nikad pisao govor. Simpatije naravno, tako mi su čelje, god mi se ja pojavlja. Ja sam imo, ja se šaljem nekad u tim skupima, ja kažem, ja imata dva lidera, ali utego više koje treba da za okružit, kad budete glasa, ne zaborajte i mene da za okružite, ja imam jako puno izkustva, uglavnom noć, izborna noć, slažu se rezultati stažu rezultati. Sad došli glasovi samava ja vodim, glasovi tuze ja da leko naprijed. Uglavno za neke 26 minuta ja vodim sve druge kolone, tesni u jaz dura koči, ali go izblizu početku, fika bišmala izna. Ovih drugih kod srba, bio, Kesmanović i oni koolić, plašića, to je sve tu blizo. Glavno već dosta vremena, ja sam bio manje samalja, kad ti si ura završice se alija naravno, pobjerni, figli dobi ako puno glasova, ja pošta, bio u zatvoru pa je bila neka simpatija, ekstra za njega zbog agrokomerca i tomu slično. Tako da sam ja ovaj, pod jednom postočlam predsjedništva, kad smo se porjeđali, opet sam se ja osjećao dosta kompetentno, nam dosta iskustva. Engleski sam tečno govorio, dosta sam svijeta proputova i sad. Bilo je vrlo interesantna ta prva konstruica sjednica, bio je obrad pilek koji je bio predsjednik Bosne Hercegov je bio strbin, sad prežnost ali i mi smo kod njega u to je kancelari na veliki stop. Simpatičen čovjek kaže ali sad idem ovu. Ove dvije filoče, su ova dona malo zateže, kaže, nego moraš prvo da podigneš u treću pa bi ovu drugo izja za zapiše u rekao, puno predaja šifreo na karnom oro, šim se ja kasnije ovek me osalo pečaju. Uglavnom niska, ja sam sada na jutro otišaj, obra pilek nesam ja provjerio, ga neko spratio, kad lēro kažem nio, da sam jedna brekno, što je bilo tam sekretarja. Na što misi sprečio čovjeka, što niesam. Jesu neka smjena vlastin tako je bilo ustvari, tako je krenuo, počel sasnoci s delegacijama republičkim borba. Tako mislim kad u mene ovaj dalje smo gdje pogriješili. Ja sam prije nego što smo rasmisali referendum imao dva važna politička razgovora sa genšemom koji je bio ministar vanjskih poslova Njemačke koji je sporio Njemačku velu utjecaj na lečnost i drugo je. Bio ovaj, ovaj predstavnik Europske unije koji je bio zadužen za Jugoslaviju. Zarčišćati dobro. Ovaj. Iz London. I razgovaram sa ovim. Njemački ministro vanajski poslova genšeri. Srvi bi htjeli da mi idemo samošević. Oni već pada pociamo Hrvate, Hrvati, Karvati, da se tu zamapada, podsjejemo sude. Tako da se nama nudi da ratujemo na molbu kako to kaže u Bosni, za jedni za druge mi hoćemo silovitu bosnu. Da se borimo za svoju državu, bez obzira kako to bilo kompo. Ja tu napravim nekome premio ujutro 8 sati, nije imao bilo teško doći za tog čovjeka. I primio mi, kažu, za vrijeme doruče, ka nemamo vremena za sastavljati. Ja samaj, co tam plejada prostoria, no je kobilēta, serviem doručak i mislavo dučko ali na caju, on kaži, pa jokti, jāsku malāni. Se tiče doška, jāsticrana daž, ja man go vājš to za šaskavo, stāce forstā. Krey prečo to anekdo, kas nipoza recupe. Sastada London, sa predstavnikom EU, pratic se malo neakuja istore kada mi nemamo opcije, manetna komisija rekla da je dosta može samostalno. Ja sam sa tim ovaj rezultatima došao i rekao predsjedništvo, ne preseni što poslova da to malo spitam. Tako da mi nismo u druge opcije većemo na referendum, pitam naru. A kad me ljudi pitaju gdje smo pogriješili, ja kažem osjećam da sam malo nisam mogao da predvidim da oni koji napadaju u BIS-u, to je prije svega vojska, da će biti tako surovi prema građanima, a vojnik pa za vojnika nisam očekivao toliko etničko očišćenje. Da sam znao mi, ja bih rekao narodu da napusta ta mjesta branimo ta mjesta. Tako da me gridos abestja sam i dao u sliku iz više grada provoca je ušo muši korpus, pa kasnije pustio ne paravojne jedinice vidim ljudi. Pijjeni na stubištu, u hodnicima, u bašti. To je bilo jako mene zabrinjavajuće.

SPEAKER_04 1:10:09

Kada to evo već govorite niste mogli da predvidite, da li to uzimate kao jednu vrstu vaše vlastite najivnosti ili naivnosti vas koji ste u tom momentu vodili državu i koliko toga je zapravo prisutno danas jesmo li naivni?

SPEAKER_02 1:10:27

Ja sam bio lojalan građanin one državi. Rođen sam četrdeset šest ja sam samo čuo priče o četnici menam doživio do nekle nisam pretpostavljao da neko naprimjer osvoji srebrenicu uzme sve u srebrnici, zarobi sve te ljude i sad se bavi desetak dana ubijanjem tj. premještenja. Nisam tu dubinu zločina u to vrijeme ja predvije. To osjećam. Ne znam, da bih to rekao, najavno stan. Na neki način nisam bio vizionar da kažem da čovje. Ili naprimjer, da ću toliko biti surovi prema građani Sarajeva in that idea. To kad je tako krenulo, onda sam bio jedan od velikih pogornika da mu da moramo napraviti vojsku da žive. I mi smo navratnamo krenuli da trajemo vojsku. Ja sam pozvao sve samčakli koji su bili u JNA da dođu da branimo Bosni smo mi inače sam čaklivo i billenio emocionalno vezani za Bos. Volo brzo su to se pojavili generalovich generalnie postić da sicje saakie koje se školovali we stay to stawia voyne škole była sefilo. Srbija sami problem sa žakniose itd. Plesniki da go esi, ja probably neko a daze, mani broj teste rekošite bio komandant, pie to korpus. Sarnivologiche bija manjoandā sikut, že bosniję, flaski, dožo go a flimba na bčkom. Tako da mi prošli conjesto školu ranku vice. Dije trečine samči, ka je istinimo za vrijeme ranko više. Šitava moja linija, majčina strane suje, okres. Turko ima nekol mjesta, kojemu podsto milja samžakja, tady milijun samčekas mani. Tako da sam na neki način, tada već video, se kažo, daje, od njega šau, da moramo jednostavno smo konsulva vojsku, i to je na kraju uspasilo Boson. Da smo imali vojsku. Inače, jedu dva milijuna bošnjaka, da je nesalo, to bi bila samo vijesta na SNN. Desetak dana je dolazi novej vijesti. Tako da je vojska spasila Bosnu i Hercegovinu i bili smo modri da smo joj dali zadatak da štiti sve građane, ti kad pogledajuš Hrši tribunal je naša zločini protiv civila, devedeset posto pripadaju srbima, šest posto hrvatima i četiri posto bošnjacima mi smo uvijek govorili o inicijima nemoj da bićima kao oni koji napadaju u bosu. I naša svaka jedinica je imala plastificiran, jednostavno teksta šta rabaiti kad za robite neku neka smeta u. Bilo je individualnih prekršaja naravno koje mi kažnamo u procesu, ali u principu to je po učinku, po onome što se događalo, što su ljudi očekivali, osve tu bila najdisciplanija armija koja je ikad napravljena novim prostorima. To je bila autentična Bosanska vojska koja je zaslužna što danas imamo ovu državu, detonskorum, uređenima kako treba, ali u štini. Opet imamo državu koju sadra nove generacije da grade, da savršavaju. Ja sam onda ovaj, se borio do kraja ja sam jako dobar savjetnik, savje mi za bezočata da je on, kad je kina pan, prebacil svoje dužnosti na mene, ja sam tu spriječiti sa ovom je kipom s kojom sam radio, to alternativnu vlada koja je mločejš bio prekija, koja bi predala bosku. Zbog toga se tu pojavlja taj slučaj, dobrojače itnije u stvari, to je više ni boli, to mi tady smo pokrekno ali, nego se udržali, kas mi se presni, vraci onda je stvar, kremla bolje. Tako da u sočini srbi imala, ona forska vojska, je oprima i generali. God in black. Ali, kad se postigla ravnoteja, kad je naša armija posla da naprijed, onda se međunarodna zajednica umješala na napravie miro izporas. Tako da to je surovalnost i uvijek moramo računati na neke socjone snaghe. Ja teško podnosi pola našeg naroda je prasila. Naša dijaspora je od San Francisco do cinja više od pola Bosnija linea. Zato je zadatka sa nas. Strategija je da se da dijasporo kupnimo, da ljudi pametni dijaspora angažujemo gdje god može ambasadori da budu treba ministrica da go pribredo. A druga stvar je dašno jecu da što više generiramo obrazovanje ljudi ovdje, da budemo poznati po kvalitetu u školstvu, zdravstven. Ja sam onda karna. Nakon deset godina, dvije te godine nisam išao dalje na izbore, preko posjetim ovaj ostatak života obrazovanja nauci i neke suradnji sa dijasporom. I to je Amerikanc, ja sam imao neke pomogne, Kofijan je bio moj školski drug iz Amerike, pa mi je nju, pošto je on bio generalizek jedinasja visoke pozicije u Jinarisi a posla rad, ja sam sodručio da pravim univerzitet i tu sam se što kaže sad u smjerio i to radim naravno pratim politiku svekram se kao svi građani zbog toga što stvarno funkcionišu, ali je vrijeme sada, da biramo samo sposobne ljude. Znači nema nekog tko umije da organize izbore, izbori se organizuje na taj način što svaka stranka treba da prezentira ako je tko su njeni kandidati za ministarstva za ključna ministarstva, za predsjedništvo, tako da mi naprimjer ako uzmemo jednu stranku mi bi onda trebali da vidimo koga oni predlažu. I onda bi mi birali, vidjeli kvaliteti ljudi koji oni predlaže opoređivaju, ovako ne, svatko stavlja u svoju kuću kad prođu izbore i onda tek hate možda bude ministar, hate možda tako da imamo slučajneli danas koji su zaposlili funkcije bez nekog iskustva. I to je, ja kažem, ovaj jedan od najvećih problema MOST-a. Na primjer gdje god imamo grupu sposobnih ljudi, privrednika prosvetova, tamo gdje nemamo otpada. Tako da ovi izbori koji sada dolaze, trebaju građani samo da postavljanje, da traže od stranka koga planirati zovu, koga zovu, da mi znamo tako bi izabrali. Jer uvijek ima pošto ima puno stranaka, nijedna stranka nema listu genijalaca što bi ste rekli, nego ima na dužni smo prema ovome čovjeku je drugoj stranci.

SPEAKER_04 1:19:57

Političke trgovine uglavnom neke imamo na sebi.

SPEAKER_02 1:20:00

Upravo tako.

SPEAKER_04 1:20:01

Da li se krenite gospodine Ganiću što ste se toliko ranije povukli iz politike? Mislite li da ste mogli nešto još uramaditi što bi možda danas oblikovalo to političko društvo u beiha ili ostavilo te vrijednosti?

SPEAKER_02 1:20:24

Ja sam vodio u arbitraru za Brčku tri godine. Vi znate da smo uspjeli brčko da izvučemo iz resa i da napravimo district koji je podijelio res na dva dijela, tada sam bio jako popularan.

SPEAKER_04 1:20:41

Čočili ste mi jednom u emisiji o jednom sastanku u Vijeću kada ste bili sa Miloradom Dodikom, čini mi se. Je li tako kad on nije poznavao engleski jezik, čovjek sa kojim ste tada dogovorili zapravo tu jel takvu arbitraži je bio stranac koji je pričav na engleskom jezik.

SPEAKER_02 1:20:57

Dobro. Ne želim da iznosim neke njegove, deficitarne. Uglavnom imao jednu mladuku koja je prevodila nekud. I ona je jednica napravila pauzu i rekla kad ja sam odrasla, kažem, negdje sama šetališče, vas smo u Beogradu odradnili, kad je napravila kad je bila sama. Tako da sam osjetio da je tragedija svi koji su napustili ovaj. Donek je, znate, to je prijetnja, to su Petarde, to je tako, ali mi smo uspjeli da učili ubrčku. I tad su meni trebali ljudi. Ja sam mogao da se kandidujem, ali deset godina ja sam devedesete ušao u politiku izašao kraj dvije, ta što sam deset godina. Neki svjetski kriteriji su otprilike ostani u politici deset godina, ne više ako imaš neku jaku struku. Ja sam uvijek ima struku, ja sam profesor inženjer, čekali su me novi projekti. Ima ljudi koji su nekako zaglavili pa šta bi radila ako ga izbaci iz politike. E sad, bilo bi vjerojatno bolje u nekim segmentima za državu da sam ostao, ali ja planiram ovaj univerzitet da ostane uvijek u beiha on je proizveo do sad tisuća dvjesto vrhunskih stručnjaka, pa i to je neka politika da radim na kvalitetu obrazovanja i da će ti ljudi koji su od škola nemamo univerzitetu preuzeti baklju i razvijeti sve djelatnosti u društvu.

SPEAKER_04 1:22:42

Da, vi zapravo radite na budućnosti. Da, ja moram samo spomenuti kartku ste vi meni poslali a koju ću staviti ovaj da se vidi ovog podcast, a tiče se zapravo studenata koji studiraju na vašem univerzitetu koji dolazi iz raznih krajeva svijeta. Kako ste to postigli?

SPEAKER_02 1:23:02

Pa mi se oglašavamo vani, imamo britansku akreditaciju i sad se zna za nas. I vi kad pogledate tu kartu, vi sve vidite gdje kakvo je naš svijet rasp po svijetu. Znate, e sad, sad sreće, što se tamo djeca škola juče, govore jezike, ali postoji neka ljubav za beiha Jesu to sve naši mladi ljudi zapravo. Hoće da provedu tri četiri godine pet u Saravu, ima još uvijek ostavnik i magnet u sebi, pogotovo u Saravu. I mi nudimo, mi imamo univerzitet koji funkcionira po svjetskim kriterima, tako da je ta naša diploma njima priznata u cijelom svijetu i se njemu dobiju poslove. Sad imamo veoma uspješne i profesore, inženjere, i prirodnike koji su završili naš univerzitet.

SPEAKER_04 1:24:02

I koliko ti mladi ljudi koji su studirali na vašem univerzitetu nakon što završe, koliko ostaju u beiha da li to primijetite?

SPEAKER_02 1:24:13

Malo više od 50 posto više razvijaju svoje firme svoje firme pravi. To je privatni sektor je tu, onima i kriterije za kvalitetu tako dalje. Neki se ovaj, posebno u društvenim naukama je problem što naša ministarstva nemaju dovoljno stručni ljudi, ne primaju stručni ljude. To je jedna od grešaka. Ali eto, uglavnom, svi koji su kod nas diplomirali, svi imaju posao. Ili su svoju firmu formirali ili rade za strane firme i tome sviće.

SPEAKER_04 1:24:48

Nekako ste kroz čitav ovaj razgovor se spominjali zapravo to obrazovanje i kroz neke dijelove ste čak i uporedili tadašnje i sadašnje stanje u obrazovanju, koliko sada se ne cijeni to obrazovanje, koliko je malo obrazovanih ljudi, koliko je onih sa lažnim diplomama. Nekad su znanje, obrazovanje i taj moralni integritet bili temelj tog društvenog ugleda. Šta je po vama gospodine Ganiću po vašem mišljenju danas mjerilo tog uspjeha i te društvene vrijednosti.

SPEAKER_02 1:25:25

Na kraju će biti obrazovanje. Zavisi o onome kako ocjenjuje. Bilo je kad se ide iz jednog sistema u drugi to je kao zemlja trest. Neki ljudi danas imaju velike pare koji se bave znači prodajom trgovinom to donosi stanogradnjom to donosi pare. Cjeni se to što ljudi zapošljavaju druge ljude. U druge strane, nemamo uspješni inženjera, kombi svoje firme, itede sad cijene taj uspješ i u nauci, u sportu, u muzici, u umjetnosti. Ali nekako smo ovaj opterećeni tom. To tim priskom na posnite, da se podcepati da neče da je ovo što kaže međunarod zajednica, on je to vrlo spora. Tako da nemamo vremena da sve poslažemo kako treba. Ali suštinji narod, cijeni ljudi koji poštenu dolaze do kapitala i do rada i koji zapošljava druge. Nema nam drugog, mi moramo prihati da društvena državna poduzeća su manje više propala. Da ovaj novi sistem u cijelom svijetu gdje vi imate pojedinca koji uspje da okupiti druge da napravi kompaniju pa da probamo na taj način da razvijemo ovu državu. Dobro bi bilo da mi sve što državno štitimo uštima kako treba, ali vi kad pogledate danas i ove zemlje koje imaju manje problema nego mi u Hrvatskoj, imate u Dubrovniku gdje sam ja često tamo devet hotela, svi devet su prodati strancima. Sva dobit na kraju ide stranim državama. Lokalni dugrovčani mogu dobaciti do recepcije kad su u pitanju poslovi. Finanski direktor, izvršni direktor je stranac, tako danas. čeka jedna ta druga strana komora u EU, gdje će se jakupno toga promijeniti. Naše države će sadržati imena, ali će vlasnici biti malo drugačiji.

SPEAKER_04 1:28:14

Kako će se beiha snaći u svemu tome zemlja koja nema vlasnika još uvijek.

SPEAKER_02 1:28:22

Ja ako budemo radili sa dijasporom kako treba, jako ćemo popraviti svoju utjecaj. I druga stvar, ako budemo malo smanjili birokratiju, ako budemo smanjili korupciju, provodit će mnoge, bar mnoga mjesta natred. Neće to kolektivno, ali mnogo mjesta će organizati. Ja naprimjer prilike dan prolazim kroz ovo, grad, ovo. Tako sam prijetno rekao se izanadije, rekao sam vozač da stanje jer vidim sve fasade oporane kako treba. Što se drza, izgleda grivu, to ko zimi najviše sa drvina, ta drva su ispred naslagana ne da fin način ma fantastično gradnji Procečana, one uređene gradove u Austriji, što ne bi svi bili kao olovo.

SPEAKER_04 1:29:19

A zato je priču o olovu. Žemal Memagić, načelnik olova, bio je gost ovdje kod mene u podcastu i priča mi je Memagić. I on mi je upravo priča o tome kako je zapravo prvo što je uradio kad je došao na funkciju načelnika jeste da je promijenio tu boju fasada jer zapravo njegov početak se viže zato da je on zapravo kreću prije zidove. Prvo što je radio, jeste promijenio tu boju fasata. To je nešto što sam ja ispričala.

SPEAKER_02 1:29:53

To naravno to djeluje lijepo simbulativnim Sređeni parkovi, tako da ovo je doživjelo Enemsku sudbinu toku rata granatiramo i se odbranili onda su jako pomogli da se komunikacija sa tuzlom prekine.

SPEAKER_04 1:30:11

Gospodine Ganiću, ako da pričamo o trenutno je li aktualnim političkim liderima ovdje u BIH vođama itede imaju li, vidite li vi kod njih tu državotvornu odgovornost ili više imaju odgovornost prema svojim političkim partijama kako ih vi doživljavate?

SPEAKER_02 1:30:31

Vidite, imaju veliku odgovornost na svojim političkim partiama, nažalost, treba da se nauči da s jednu među soba razgovara. Iako se ne slažu, da ne treba da se dopisuju. Treba li naprimjer ovaj dio gdje su dominantno bošnjaci. Trebali bi oni jednom nedjelju 20 dana da sjednu i da vide kako mogu zajedno nešto bolje odraditi, bez obzira što na viru da se glasa za ovo.

SPEAKER_04 1:31:07

Kala to je družna riječ među političarima.

SPEAKER_02 1:31:12

To je nedostatak neke poslovne kulture što bi se reklo. To je svi ljudi koji potrojuju teške riječi glasni su. To je kadosta intelekta, on to nadal znači zvuknim signalima i fizičkim reakcijama.

SPEAKER_04 1:31:31

Vi ste to baš jednom razgovoru govorili kako zapravo ljudi koji su obrazovani a pričaju tiha.

SPEAKER_02 1:31:37

Pa trebalo bi to tako da bude.

SPEAKER_04 1:31:41

Koliko u beiha među BH leaderima itede koliko imamo tih ljudi obrazovanih, tih pravih intelektualaca. Šta je sa intektualcima? Ima li ih uopće ulazili više u politiku jer su se kanile politike.

SPEAKER_02 1:31:57

Mijerite, nažalost, dosta su tih. Ja sam ušao u politiku kad je još pogotovo u ratu. Da kaže ne treba samo sirotinja da brati Bosnu, ajmo svi da branimo Bosnu. Intektualci treba da budu uvijek sa narodom. Bilo kad je u pitanju politika i to ne možete vi reći ne interesuje politika itd. Ona utječe na sve segmenta našeg života. I trebaju ljudi da budgažani ako nešto da podržavaju one ljude koji su dobre, da agitiraju za te ljude. Da vidimo tko su ljudi koji mogu povećati zaposlenost, koji mogu urediti našu energetsku situaciju, koji mogu objedniti već prihodo izanstva, koji mogu registrati ovaj izvor, da uvozimo ono što može sami da proizvodnju. Nešto toliko je tu poslova da smo na početku u mnogim fazama.

SPEAKER_04 1:33:04

Kada govorimo o mladim ljudima u politici znamo da se dosta pričati o novim mladim generacijama političara, da li vi u njima vidite zapravo te struje starih politika ili imate neke budućnosti za nekim novim idejama za neke.

SPEAKER_02 1:33:22

Mesto mladih ljudi koji imaju nove idee, to mi daje nadučeno promijeniti. Ja sam generacija koja funcioni stala najviše u ratu i to je jedna boja, to je borba za opstanak, ali ova generacija said borba za opstanak, ekonomsku samostalnost i napredak u EU. Mislim da pomalo ocjenjuvo tu mlađu generaciju, treba im više davati prostora i u svesti na medijima analizirati. Mi pokušavamo namo razne skupine. Miamo i dalje jako puno brilantne decorat što kaže prawda se raspore po svim segmentima društva. Tako da je mi imamo, napríklad jaka who doze is do you have to generate the universitu ubičero, parizio itd. Također, a druga stvar, diaspora is fantastica. I said you to Bosnio to diaspora. Osset su hlad noche in Australia. Tako da se nama napraviti mnogo više ako se račemo. Jer svaka druga porodica se izdržava od neke donacije jednostavstva. Prema tome, ja sam rekao, obrazovanje i dijaspora to su dva ključna sluba na kojima moramo zidati naš budućnost.

SPEAKER_04 1:35:09

Mi zaista vidimo da su ljudi koji žive u dijaspori na mnogim visokim funkcijama u zemljama u kojima žive. Da, i mogli smo ukoliko smo to zapravo mogli iskoristiti za pojedina lobiranja u svijetu i u zemljama u kojima žive. Apsolutno. Da li gospodine Ganiću ste imali priliku da kod vas dođu pojedini političari, pa da traže neki savjet od vas, možda o mlade, upravo generacija, tu i tamo, ali ne dovoljno. Imate li neko ime, evo da nam spominjete, neka imena koja vas vam dolazila, s kojima ste razgovarali, koji ste potražili neku vrstu pomoći?

SPEAKER_02 1:35:43

Pazite, ja savjetujem načelnik i općine. Ja kažem, sjećate tog perioda kad je Blumen bio gradonačelnik, kako su se gradili instituti, kako smo brzo radili, vi sad ostavite nešto za sebe. Ako si ti načelnik u općine, centar ili napravi smisak šta je ostalo iz tebe, da li su napravljene škole, institute, bolnica itede da to bude mirilo i to savjetujem svakog od njih koji se pružuje prijedlog.

SPEAKER_04 1:36:18

Ako je stup jedne države, obrazovanje, šta će biti sa nama ako u državnim institucijama i na rukovodećim pozicijama imamo toliku količinu ljudi sa tim falsifikovanim diplomama koje ste vi ranije spomeni?

SPEAKER_02 1:36:33

Biti će veliki problem i neće nas prvo nikad primiti EU u svoje okrje, bi će nam teže svaki dan. Start će dolje i zato moramo izati glas protiv toga. Svatko na svoj način.

SPEAKER_04 1:36:52

Kako gledati na odluke koje su donesene u posljednjih par mjeseci koja je donijela Vlade. Konkretno možda se osvrnemo na odluku ove neradnoj nedjelji. Šta vi kažete kao poslodavac?

SPEAKER_02 1:37:06

Pa, znalazljite o čemu se radi. Neradno ljudi treba da se odmaraju. Ali mi imamo ljude koji bi nedjeljom radili, ako je dobro radi. Odmara će se u ponedjeljak. Ja mislim da je komfor kad vi možete i u nedjeljom nešto da kupite i da to. Mala zemlja treba nam potrošiti. Prema tome, ja sam zato da poslodavci odriješ kjeru pa da kažu ili je dupla Njema, ako radiš nedjelju ili imaš slobodan danu toku, nedeleja. Uek će se naći ljudi koji će to raditi. Nemamo mi toliko savršno sistem da kažem. Prema tome radi nam bolnica, nedjeljom radi nam hitna nedjelom. Moraju raditi neki granic. Ali trebaju ti ljudi da budu dobro plaćeni, ne da se stiče da mi tog radnika iskorištavamo do nula. Imaju ljudi koji mogu imati jednu nedjelju ovaj jedan dan u nedel da ne radi, a možda radi u nedalju. Ili ogromna masa je nezaposlenih ljudi. Prema tome, lako je donositi odluke ali treba simulacija šta se događa ako je sve zatvorno nedalju. Jer većina nas koji radi, mi nemamo vrijeme da radim danama da trguje da kupujmo da analiziramo, živok je jako dinamičan. Prema tome, to je malo ishitrena odluka, ja sam za radnike da se odmaraju da imaju, ali ako netko može raditi, ne da duplo već satnicu, a minimalna plata?

SPEAKER_04 1:38:55

Povećanje minimalne plate.

SPEAKER_02 1:38:57

Pazite, mi špekulišmo sa tim povećanjem minimalne plate. Ne možete vi jedno jutro povećati minimalnu platu za petnaest minuta sve gore od skuplje.

SPEAKER_04 1:39:07

I šta smo dobili?

SPEAKER_02 1:39:09

Niste dobili ništa. E onda gasite neka privatna poduzeća koja ne mogu onda zatvarate privatna poduzeća. Znači, važno je šta sa tolikom kućnom novca ti može da kupiš.

SPEAKER_04 1:39:22

Koliko odluke koje su ovako značajno se donose nekako upravo ne razmišljajući o posljedama i na neki način se donose kako bi pojedine političke partije osvojile više glasova da tako kažem na taj način. Jel se ide na više glasova, jel zapravo na bolje.

SPEAKER_02 1:39:45

Ne, ide se na više glasova jer velikom broju ljudi koji su politici, ako izgube te pozicije gdje će oni raditi, tko ne treba njeguznanje, njegovo iskustvo, skoro nikome. To je to jedan problem. Zato se boriti do zadnjeg da bude, ako je bio predsjednik bit će potpredsjednik ako ga ne može biti potpredsjednik ministra, ako ne ministar zamjenik ministra, ako ne može zamjenik hoće savjetnik. Onda nikada ga izbacite iz tog sistema. Zato ja sam mnoge zemlje ograničavaju, napjerno, vi u Americi možete biti predsjednik samo dva termina, kod nas je sve otvore. Tako da u suštini nama bi, nama treba, što kažu, neko da nas savjetuje neki visoki predsjednik da nam organizira ovu organizaciju političkog života, neki savjetnik iskusan koji kaže jesda, demokracija je vrlo komplikovan proces. Nije udoban ali nema drugog. Prema tome, da neka ako vi pogledate neke zemlje, mi to od bivši zemalja, Jugoslavije, Slovenija je dobro uređena država. Mi druge plivamo, da mi se dobro boss, ima extra problem. Ali pogledajte sad i ove demonstracija oko nas nekad demonstracija u novos sadu u Beogradu. Pekad u Zagrebu ali manje. Međutim studentima koji demonstrao ponekad prepoznajam moju generaciju.

SPEAKER_04 1:41:31

Ja sam 68 u kad sam studirao pa je moja generacija malo štrajk nekako preskačem sad temu jer smo približili se skroz kraju znam da i vi ovaj žurite pa evo za kraj po ste spomenuli tog visokog predstavnika a znamo da se evo u Špekuliši trebali nam visoki predstavnik, treba losati, treba otići, trebali nam uopće OHR. Pa što vi kažete? Kada će beiha kad će viha političari biti spremni da vodi ovu državu bez visokog predstavnika, kad ćemo doći do te tačke.

SPEAKER_02 1:42:02

Problem je što je taj Daytonski sporazum, on je ugradio visokog predstavnika u neka. Treba je da budem alternative model sa visokim predsenkom i model bez visokog presanka. U Dejonu su napravili neka dva velika popusta ima tek za povratak da povratak da se nije odvio onako kako je trebalo da budu negdje skoro 50 posto nesrba je živj u resu. Vratilo se vrlo mali broj. Nije suspele. Druga stvar, mi imati parlament, to su blokade konsenzusa. Ne možemo nadvoje razgovarati o konsenzusu da možemo nekim osnovnim stvarima da bude konsensus, da neka osporava jezik, da osporava školstvo. Ne možete vi sad tražiti konsenzus ako treba detonirati cestu od sad. To je nedograđen sporazum. Zboga je visoki predstavnik neophodan. Jer to je sporazum koji je zaustavio raditi i mi poštujemo to i uvijek treba poštovati sporazume koji su zaustavili rati nisu onaj drugi dio završi. Nisu nam ostavili državu koja može da funkcioniše po normalnim demokratskim pravima. To je od problema?

SPEAKER_04 1:43:37

I za kraj neizbježno pitanje jeste Amerika koju nekako provlačimo proč čita ovaj razgovor od vašeg studiranja i rada Amerika danas, gospodine Ganiću i odnos prema Bosni Hercegovini odluke Američke administracije na čelu sa Donaldom Trumpom kako gledati?

SPEAKER_02 1:43:57

Prvo oni su pobječili, trebao je visoki predsjednik da bude Amerikanac, što su oni pravili leti sporost. To je jedna stvar. Druga stvar, znate u Americi postoji ciklus po četiri godine, po četiri godine. Sad imate ovog predsjednika koji će neke krupnije stvari da radi, u Bosni je mirno, da to nema dovoljno toliko pažnaj. Na njih iz one starije garde koji dobro razume naše probleme ali su to uglavnom demokrati, su potisnuti. Bit će jedno vrijeme da vidimo koliko će se Amerika ovdje angažovati. Mislim da je Americi ovo će biti dobra referencija ako na Balkanu. Oni znaju a kako se to može uraditi ako su spremni za to.

SPEAKER_04 1:45:00

Hvala vam mnogo za izvješno vrijeme za govanje i za ovaj razgovor. Ja bih imala još mnogo pitanja za vas, ali nažalost žurite pa eto nadam se nekom drugom prilikom. Hvala vam mnogo za izveno vrijeme i za gostovanje poštovani gledatelji, hvala i vama. Vidimo se sljedeć sjednici dužini.