Srpski mentalitet, part 2 - advanced (B1.2-C1)

U ovoj epizodi analiziramo složene aspekte srpskog mentaliteta, fokusirajući se na specifičan odnos između kolektivnog osećaja žrtve i kulta heroja.

Istražujemo kako su teška istorija i gubitak nezavisnosti oblikovali današnji identitet, pretvarajući patnju u svojevrsnu vrlinu, dok istovremeno gajimo ogroman ponos prema istorijskim junacima.

Takođe razgovaramo i o svakodnevnim fenomenima poput duboko ukorenjenog sujeverja i čuvenog straha od promaje. Kroz ovaj razgovor pokušavamo da razumemo zašto su ove teme i dalje ispunjene emocijama i na koji način one definišu život u Srbiji. 

If you want to listen to the longer version of this episode, read the transcript, have vocabulary lists and grammar exercises, consider becoming a member of the Unlock your Serbian community on Patreon.

Join our group calls taking place every Saturday at 5 pm CET by becoming a Patron: https://www.patreon.com/c/UnlockYourSerbian

Book a Serbian lesson with Jelena or Nevena on our website (unlockyourserbian.com)

Follow us on Instagram, TikTok, and YouTube!

Nevena (00:00)

Zdravo svima, ja sam Nevena.

Hello everyone, I am Nevena.

Jelena (00:02)

Ja sam Jelena.

I am Jelena.

Nevena (00:03)

I dobro došli u novo epizodu Unlock Your Serbian sa Jelenom i Nevenom.

And welcome to a new episode of Unlock Your Serbian with Jelena and Nevena.

Jelena (00:09)

Tako je, dobro došli u još jednu epizodu našeg podkasta i mi danas razgovaramo o srpskom mentalitetu. Razgovaramo ovoj temi zato što na našim konverzacijskim pozivima mnogo pričamo sa našim članovima o srpskom mentalitetu i znamo da je ovo tema koja generalno interesuje mnogo ljudi. 

That’s right, welcome to another episode of our podcast and today we are talking about the Serbian mentality. We are talking about this topic because during our conversation calls we talk a lot with our members about the Serbian mentality and we know that this is a topic that generally interests many people.

Nevena (00:32)

Ako želite i vi da učestvujete na ovim grupnim pozivima i da nam date predloge i teme o kojima želite da slušate više u našim epizodama, možete da dođete na naš patreon i svake subote sa nama i našom zajednicom da vežbate srpski jezik. Link je u opisu ove epizode i takođe na patreon.com/unlockyourserbian.

If you also want to participate in these group calls and give us suggestions and topics you want to hear more about in our episodes, you can join our Patreon and practice Serbian with us and our community every Saturday. The link is in the description of this episode and also at patreon.com/unlockyourserbian.

Transcript

SPEAKER_01 0:00

Zdravo svima, ja sam nevena. Ja sam jelena i dobrodošli u novu epizodu Unlock Your Serbian sa jelenom i nevenom.

SPEAKER_00 0:09

Tako je dobrodošli u još jednu epizodu našeg podcasta i mi danas razgovaramo o srpskom mentalitetu. Ponovno razgovaramo o ovoj temi zato što na našim konverzacijskim pozivima mnogo pričamo sa našim članovima o srpskom mentalitetu i znamo da je ovo tema koja generalno interesuje mnogo ljudi.

SPEAKER_01 0:32

Ako želite i vi da učestvojete na ovim grupnim pozivima i da nam dajete prijedloge i teme o kojima želite da slušate više u našim epizodama, možete da dođete na naš Patreon i svake su te sa nama i našom zajednicom da vezbate srpski jezik. Link je u opisu ove epizode i također na patreon.com slash unlock your servij.

SPEAKER_00 0:55

Danas smo specifično htjeli da počnemo da razgovaramo o mentalitetu žrtve koji postoje u srbiji. Ovome smo već razgovarali sa našim članovima i istina je i ljudi koji žive u srbiji i koji nisu srbiji su ovo primijetili da se srbi često žale i da često, ako mi to kažemo, glume žrtvu. Da li je ovo gluma ili ne, ja sada to ne znam, ali upravo o ovome čemu da razgovaramo. Da li ti naveno misliš da Srbi vole da glume da su žrtva ili zaista misle da su žrtve.

SPEAKER_01 1:40

Iz mog iskustva rekla bih da je to veoma redko gluma i da je veoma često jedno duboko uvjerenje, duboko vjerovanje da je zaista Srbija kao zemlja imala jako tešku istiju i da je iz svega toga nastala situacija koju imamo danas, problemi koji imamo danas itede mentalitet od gorih strana srpskog mentaliteta zato što nas na mnogo načina ograničava i zato što nam ne dozvoljava da vidimo možda gdje smo mi krivi ili da ne vidimo možda punu sliku, nego da je najlakše da kažemo ne, to je zato što je ovdje uvijek sve loše. To je zato što je istora takva i to je prosto kakav je život i ništa ne možemo da uradimo u vezi toga.

SPEAKER_00 2:42

Ja mislim da mi odkada smo mali, od kada smo mala dca, učimo zapravo da smo mi neka žrtva. Možda je samo važno također da objasnimo što zapravo znači žrtva, ako neko ne razumije. Žrtva je neko tko je imao težak život, neko kome se dešavaju neke loše stvari su mu se desile ove loše stvari u prošlosti, ili neko tjem preživio, dakle koji u životu imao neki zločin na srpskom ili kriminal. I ta osoba ima osjećaj da ovo nije fer. Da nije pravedno to što se desilo. Da nije pravedno sve loše stvari koje su se desile nisu pravedne, nisu fer. Da, ovo ne treba se desi. U suštini to je mentalitet žrtve. I ja zaista mislim da mi kada odrastamo u srbiji, otkad smo mali, nama govore da smo neka žrtva i to ide kroz istiju. Uglavnom, počinje od perioda otomanske imperije, kada je srbija bila u sastavu otomanskog carstva i nije bila nezavisna. I onda smo imali nekoga teni srbije i koji okupirao srbiju i sa tom historijom počinje mentalitet žrtve, ali on se nastavlja u modernoj istori. I ova istija je točna, ovo jest tako, ali mi se i dalje osjećamo kao da smo u ovoj situaciji, kao da i dalje imamo nekog okupatora. Da li se ti neve nas slažeš s ovim?

SPEAKER_01 4:27

Absolutno. I rekla bih da iako nije pravilo da mi Otomansko carstvo i otoma ne nazivamo Turcima zato što je historijski netočno. U Srbiji će te vamo često čuti mi smo bili pod Turcima 000 godina. Nije zapravo bilo punih 500 godina. Jeste bio jedan jako dug period naravno. I generalno za ljude koji se interesu za srpsku istiju možda znati da je prva srpska država u neku ruku krenula sa dinastijom Nemenjeć i ona je postojala u srednjem veku preje nego što je 1389. godine bila bitka na kosovu i vrlo brzo posle toga su i ostali srpski gradovi pali pod otomansku vlast i generalno do 1878. godine Srbija zvanično nije bila nezavisna. Pre toga je svakako postojala neka autonomija nekih 40 godina, ali znanično-srpska država nije bila samostalna, nije bila nezavisna. I ovaj period generalno se u Srbiji obeležava kao turska okupacija, odnosno kao postojanje srpskog naroda pod otomanskom vlašću. Generalno za mnoge probleme današnjeg doba i dalje okrivjujemo otomansko carstvo i govorimo da da, pa lako je njima. Oni su mogli da razvijaju svoju državu, a šta smo mi mogli? Mi smo bili pod turcima itede itede. I to je definitivno nešto što mi slušamo od malena što je nama usađeno u mozak. Dakle, nešto što je sastavni delo našeg mozga od malih noga kako to kažemo. I zaista je loše što 150 godina mi i dalje govorimo o ovome kao da je to krivac za sve naše probleme ili skoro sve naše probleme.

SPEAKER_00 6:51

Jeste ovi Turci su krivi za sve naše probleme danas u 2026 godini očigledno. Ovo naravno nije točno, ali ovo zaista postoji u srbi. Kašto nevena spomenula, da ne bi trebalo da govorimo o Turcima, nego zapravo o Otomanskom carstvu i otomanima, ali ovo se često čuje u srbi za Turki. To zapravo tako učimo. Kada učimo u školi, ja mislim da naši profesori istiji kažu Turci, opet zavisimo koji profesor istorije, ali moji su ovo govorili. I ovo definitivno vidimo i u školi i u porodici. Možda u porodici ne govorimo toliko o samoj istori koja je vezana za opsko carstvo i koje je dosta starija, ali definitivno govorimo o novoj istoriji koja je vezana za Jugoslaviju, za kraj Jugoslavije i kasnije bombardovanje Srbije i Crne Gore. Ovo definitivno jest jedan traumati i kontroverzen događaj. Ljudi koji su moje generacija, koji su rođeni 1990-ih godina i malo 1999 godina i ja i preživjeli. Vjerujem da se nesje dobro ovog perioda koliko smo godina imali tada. Ja sam, na primjer imala 3 godina i ne mnogo stvari iz ovog perioda, samo zetama i mogli koji nije bio tu, period kada se vrati kući. Ali ne znam da li me je ovo na nekom većem nivelu istraumirala. Naravno, ljudi koji su bili stariji u tom periodu koji se vrlo dobro s događaja i zvukova i apsolutno svega. Za njih je ovo vrlo teži period, to je sigurno istina. Ali ono što ću da kažem jest da ja sam kroz moje odrastanje, a very nevena, mnogo slušala ovoga događaju opet kroz taj mentalitet žrtve, da kažemo oni su nas bombardovali, oni su nama radili ovo i oni su nama radili ono. To je naravno sve jeste istina i ovdje ne pokušavam da opravdam jednu ili drugu stranu, ali hoću da kažem kako je to utjecalo na nas koji smo odrastali u tom periodu i na koji način nama roditelji ovo prenose i na koji način nama roditelji zapravo govore od kad smo veomali, da smo mi opet neke žrtve i da sve što se nama dešava u životu nije fer, ali da mi nemamo nikakvu moć, da mi ne možemo ništa da uradimo po ovom pitanju. Ja mislim da ovaj mentalitet i dalje nije dobar. Ja ne volim to što sam odrasla sa ovakvim mentalitetom zato što znam da sam kasnije u životu, ja ovo sa sobom nosila. Dakle, sve život kada želim nešto da uradim, ja pomislam aha, ali desit će se nešto što nije fer, što nije pravedno, ali ja neću imati nikakvu moć, neću imati nikakvu snagu, neću moći ništa da uradim po ovom pitanju zato što je to tako sa ljudima iz srbije. Iz tog razloga, ja samo hoću da kažem da ovoj mentalitet žrtve i po mom mišljenju zaista nije dobar.

SPEAKER_01 10:18

Absolutno se slažem. Ja u vrijeme bombardovanja i dalje nisam bila rođena. Dakle, ja sam se rodila godinu dana posli tega. Ali to nije pro menilo učinjenicu da sam ja slušala o tome te odrastanje i dakle, to i dan danas tema i svaki put kada je Mart, postoje sečanja na bombardovanje i svakako beogradu i dalje možemo da vidimo ruševne zgrade koje su ostale netaknute posle bombardovanja i smatram da je to dobro. Što postoji taj podsjetnik. Što svatko tko doziograd u glavnim ulicama grada može da vidi šta se tu zapravo desilo. I naravno s druge strane postoji razgovor o tome da li je to trebalo da se desi i vjerujem da se i ti ja slažem da nije trebalo da se desi. Postoje su problemi itede ali mislim da bombaranje nije rješenje. Svakako također ne mislim da je dobro kako su se ljudi ponijeli posli tega ili kako se i dan danas govori o tome i na koji način mi gledamo na ta dešavanja, kako roditelji govore svojoj deci. Dakle, ovo je sve dio jedne šire priče o tome kako se Srbiji nosi sa problemima i naravno, ovo je veći problem od neke trivijalne stvari, naravno. I svako bih samo želila da predlažim svim našim slušacima koji žive u Beogradu ili u Srbiji, ili možda koji imaju prijatelje iz Srbije itede najbolje je da ne razgovarate sa njima o ovoj temi. Ovo je tema koja je veoma emotivna. Ovdje su mnogo osjećanja u igri i generalno, ako žele oni vama nešto da kažu, to je ok, možete da ih saslušate. Ali ja bih vam predložila da ne dajete svoje mišljenje o tome. Možda to nije najbolji ideja uvijek, naravno, zavisi od osobe sa kojom razgovarate.

SPEAKER_00 12:33

Ali hajde da prećimo na neke vedrije teme, dakle, na neke srečn i lepše teme koje su također vezane za srpski mentalitet. I također smo htjeli da govorimo o sujeverju. Ko ne zna šta je sujeverje, to je neka priča u koju mi vujemo i koja nije istina, ali kroz generacije mi vjerujemo u ovu legend ili ovu priču. To znači da mi kažemo ako nešto uradimo, nešto će loše da se desiti. Naprimjer, to je kada kažemo ako crna mačka prođe ispred nas, desit će se nešto loše. Dakle, neka nesreća. E sada mi u srbi naravno, kao i u bilo kojoj zemlji ja vjerujem, imamo mnogo ovakvih priča i mnogo ovakvih sujeverja. Koje tvoje omiljeno sujeverje na? Ah nem mogu da izaberam samo jednu.

SPEAKER_01 13:37

Imam mnogo dobrih sujeverja. Ali rekla bih da je jedino što ja poštujem jedino sujeverje koje se uvuklo pod moju kožu. Dakle, koji je utječe na moj život, jeste da ne prolazim ispod nekog saobraćenog znaka ili ispod nekog znaka na kome piše hotel taj za 100 metara. Zato to je kada vidite na ulici dvije šipke, dva tuba, i preko njih postoji znak, ili postoji tabla, ili postoji bilo što bitno je samo da je nešto iznad dvije šipke. I sujever je kaže da ako prođete ispod toga, opet nešto loše će se desiti, dakle neka nesreća itede zašto, ali ja nikad ne prolazim ispod nekog znaka. I ovo je samo jedino suverije koja je utječe na moj život.

SPEAKER_00 14:43

Ja također ne prolazim ispod znakova, ali ne zato što vjerujem u ovo sujemerije, nego se plašim da mi možda nešto ne padne na glavu da taj znak ne padne na mene, ali. Generalno ovo ne vjerujem. Ali ima jedna priča u kojoj ja vjerujem zato što su mi rekli mnogo puta a to je kada štucamo. Štucati, to je kada ne možemo dobro da dišemo zato što imamo neki vasduh u telu. Štucamo na primjer, kada jedemo mnogo brzo i onda ne progutamo dobro hranu ili ne progutamo samo hranu, nego i vasduh. I onda počnemo da radimo ovo.

SPEAKER_01 15:31

To sada gleda i naše video znači šta je da sada pokušamo da demonstrira. Ali da u principu štucanje je kada vasduh na čuden način izlazi iz naših pluća.

SPEAKER_00 15:47

Tako je da. I kada počnemo da štucamo, barem ja kada sam štucala, kada sam bila mala, moja baba je uvijek govorila: a neko te odgovara. Neko misli na tebe ili neko te ugovara. Dakle, neko upravo nešto priča o tebi i zato ti štucaš. Ja ne znam da li ovo istina, ali danas kada štucam, ja se setim ove priče i uvijek mislim a, neko sad dogori o meni.

SPEAKER_01 16:15

Da, neko s druge strane svijeta ili s druge strane Europe misli loše o tebi ili govori nešto loše o tebi i ti to osjećaš i krećeš da štucaš.

SPEAKER_00 16:26

Tako, da. Tako da ovo je jedno suver koja se svetim da tako kažem. Ali imamo ih još mnogo. Ja sad ne vjerujem u sva da li može da sesješ još nekog nevena.

SPEAKER_01 16:40

Rekla bih također da je nešto više univerzalno i postoji u mnogo zemalja jest kada kucamo u drvo. Dakle, kada kažemo da nešto dobro ide i da ne želimo to da ureknemo. Dakle, ne želimo da kažemo nešto previše dobro i da zli dusi ili zle sile to ču i da nam pokvare narno to nešto što je dobro. I zato mi kažemo ok, hajde da kucnem utrvo. Sve ide dobro, daj da kucnem utrvo. I obično tražimo pravo drvo. Dakle, ne treba da to bude neka plastika koja samo izgleda kao drvo, nego treba bude neki stari stoj ili neki deo stare garniture itede nešto što je pravo drvo. I ja sam od svog profesora na fakultetu koji je išao na neka predavanja o sujevenima saznala da je pravila način da kucamo u drvo levom rukom od dole. Dakle, ne od gore, ne sa strane, nego od dole. Treba ruku da stavimo ispod stola ili ispod dijela, namještaja i da na taj način kucnemo i da je to najbolja zaštita. Sada ne znam da li to možda poboljša naše šanse, ali to sam saznala.

SPEAKER_00 18:13

Ima također još jedno sujeverije koje su meni mnogo govorili, u koje ja ne vjerujem absolutno. Ali je nešto što često možemo da čujemo u srpskim porodicama. To je kada svi sedimo za stolom, na primjer na ručku ili na večeri. I onda kada nema dovoljno mjesta za tim stolom i netko uzme jednu stolicu da bi nekako mogao da sedne i onda sedne na čak. E sada šta je čosak? Kada sedimo na ču stola, to znači da sedimo na uglu stola. Dakle, to je onaj oštri stola koji nije ako normalno mjesto nego na samom kraju stola gdje je ta jugao. I ovo suje verije jest da posebno za ženu ja mislim, možda je iza muškarca, ako sednemo na ovaj ugao da se nećemo udati za ženu i oženiti za muškarca, da nećemo nikada imati venčanje. Ja sam volila da sedim na jošku ili na uglu zato što sam bila mala i nekad nemam mjesta za stolom i onda uzmem neku stolicu i sadem na čolak. I onda uvijek moja baba kaže ne na čočak nećeš se udati nikad, nemoj da sedeš na jošku. Ovo sam zaista mnogo puta čula, ali apsolutno ne vjerujem ovo. I postoji još jedna sujeverje koje sam mnogo puta čula, a to je kada žena opet ovo često žene rade zapravo zato što često žene nose torbe. I ova priča je da kada žena spusti torbu na pod, dakle na zemlju, da neće imati novca, da neće imati para. I onda također stari ljudi često kažu nemoj da držiš torbu na podu, nećeš imati novca.

SPEAKER_01 20:08

Još jedna stvar koja nije konkretno svoje verije običaj. Ali kada se kupuje cveće, kada nosimo cveće za venčanje ili zrođen da nosim art za bilo koju srečnu priliku, uvijek nosimo neparan broj. Dakle, ili jedan cvijet, ili tri, pet itd. I nikada dva od četiri, šest itd zato što se paran broj cvetova nosi na groblje. I ovo je nešto što se veoma poštuje i sada nisam sigurna odakle ovo točno potiče, ali i ja mnogo pazim na ovo i nikada se ne bih usudila. Dakle, nikada ne bih dozvolila da uzmem buket ili da uzmem neko cveće i da ne vidim koliko cvetova ima unutra preje nego što odnesem nekome za Rindan ili tako dalje.

SPEAKER_00 21:10

Da, definitivno, ovo se vema poštuje i ja također ovo poštujem i imala sam situaciju u Francuskoj jer ja nisam znala da ovo nije običaj, dakle da ovo nije tradicija u svim državama. Preje mnogo godina kada sam se doselila u Francusku, jedan dečko mi je donio bucket cveća. I u tom buketu ceće je bilo šest ruža. Ja sam se uvrijedila i nisam mogla da vjerujem da mi je donio buket gdje je bio paran broj sveta šest. I nešto sam mu rekla: mislim da sam mu rekla zašto si mi donio bucket gdje ima šest ruža. I on je razumio moje pitanje zašto me to pitaš? Onda sam shvatila da ne, ovo definitivno ne postoji u svim zemljama.

SPEAKER_01 21:56

Ovo je interesantno, ali ja bih ovo poštovala svuk ja Ja to ne bih nikom metala param sreće. Tako da. I još jedna stvar o kojoj bih želila da razgovaramo, što opet nije sujever, više je vjerovanje ili je više strah. A to je vezano za promaju i za generalno mokru kosu i sve stvari koje su opasne po našlor. Dakle, ako ste nekada čuli pojam promaje, to znači da ste proveli duži vremenski period sa srbima i da su vas oni obavijeli o opasnostima pomaja. Jer prema je jako opasna. Dakle, promije je zapravo samo razduh kada na jednom kraju sobe i na drugom kraju sobe, ili na jednom kraju stana i na drugom kraju stana, kuće itede stoje dva otvorena prozora. I kroz ova dva prozora ima neka vrsta vjetra zapravo koja se osjeća u zatvorenom prostoru. I mi ako sedimo na promaj. Dakle, ako mi sedimo između dva prozora ili dvije terase gdje vuče ovaj veter, dakle gdje se osjeća promaja, samo loše stvari mogu da se dese. Dakle, možemo da ostanemo ukočeni. Gledam jeleno koje se sve vrijeme smje zato što razume koliko je ovo strašno. Da li želim sad misli što znači biti ukočen.

SPEAKER_00 23:47

Ja sam slušam vokabular koji ti koristiš i razmišljam kako ćemo ovo dobjasnimo ljudima. Pa biti ukočen je kada nas boli vrać i ne možemo da se okrenemo lijevo desno, ili pozadji, ili bolim nas leđa. I također ne možemo da se okrenemo i onda kažemo. Ukočila sam se ili ukočio me je vati, ili ukočila su me leđa zato što mi je ubila promaja. Dakle, promaj u srbiji može da ubije. Ovo morate da razumijete, ovo može da bude veoma opasno.

SPEAKER_01 24:19

Da, i ono što je meni fascinantno jest što promaj kao pojam postoji samo nekoliko zemalja da sam ja čula i da se smatra za nešto loše. Ali u Srbiji je ovo jako veliki problem. I ne smijete da saditi na promaj. I sa jednim svojim učenikom sam na času Srbskog razgovarala o promaj. On je meni poslao jedan sav koji se zove Promajačka.org koji vas upozorava o svim opasnostima promaje. I ovo je malo dramatično, ali je jako korisno. Mnogo sam se smajala kada sam čitao ovaj sav i mnogo hvala momeniku što je podijelio ovo sa mnom i veliki pozdrav za njega ako slušao ovu epizodu.

SPEAKER_00 25:10

Mi ćemo ovaj savit da stavimo u našu Discord grupu. Tako da svi naši članovi mogu da vid ovaj sajt i zaista je smiješno. Ovo je humorističkog karaktera, ali objašnjava u suštini strah na Balkanu. Ne samo u Srbiji generalno, znači na Balkanu od promije.

SPEAKER_01 25:28

I svakako ukoliko želite da čitate transkripte na srpskom na engleskom jeziku, da vidite listu sa svim novim vokabularom koji koristimo u svakoj epizodi našeg podcasta, kao i gramatičke vrežbe i naravno duže epizode našeg podcasta, dođite na naš Patreon. Link je u opisu ovog profila.

SPEAKER_00 25:51

I kao što smo rekli na početku, ako želite da razgovarate na Srpskom, svaki subujte sa nama u 5 sati poslipodne po centralnom europskom vremenu. Možete da postavete naš član na Patreonu na konverzacijskom nivou i imat ćete pristup ovim konverzacijama kao i našoj Discord grupi u kojoj razgovaramo svaki dan o različitim temama sa našim članovima.

SPEAKER_01 26:14

Hvala vam što ste nas slušali i čuvamo se svakako i sljedećoj nedjelju u nekoj novoj epizodi. Čuvajmo se, ćao čao. Ćao svima.