Da li je tišina okej za Srbe? - advanced (B1.2-C1)

U današnjoj epizodi razgovaramo o jednoj neobičnoj temi – tišini, ćutanju i samoći. 

Zbog prirode našeg posla, shvatile smo da retko imamo luksuz da jednostavno ćutimo i ne radimo ništa. Zato u ovoj epizodi delimo koliko nam fali tišina i zašto volimo da provodimo vreme same sa sobom.

Takođe, analiziramo specifičan društveni fenomen i mentalitet u Srbiji, gde ljudi često ne razumeju potrebu za samoćom. Prepričavamo smešne situacije iz Beograda kada nam nepoznati ljudi prilaze jer misle da smo usamljene, čude se što sedimo same. 

Pridružite nam se, a na našem Patreonu vas čekaju transkripti, rečnici i naše subotnje konverzacije koje služe kao mini-grupna terapija! 

Listen to the longer version (38 minutes) & read the transcript with English translations by becoming a member! Join our Patreon here: https://www.patreon.com/c/unlockyourserbian/membership 

Book a Serbian lesson with Jelena or Nevena on our website (unlockyourserbian.com)

Follow us on Instagram, TikTok, and YouTube! 

Nevena (00:00)

Zdravo svima, ja sam Nevena. 
Hello everyone, I am Nevena.

Jelena (00:02)

Ja sam Jelena. 
I am Jelena.

Nevena (00:04)

I dobro došli u novu epizodu Unlock Your Serbian sa Jelenom i Nevenom. 
And welcome to a new episode of Unlock Your Serbian with Jelena and Nevena.

Jelena (00:08)

Tako je, dobro došli u još jednu epizodu našeg podkasta. That's right, welcome to another episode of our podcast.

I danas imamo jednu veoma zanimljivu, možda čak i malo čudnu temu, zato što danas hoćemo da razgovaramo o tišini. Zašto Nevena hoćemo da razgovaramo o tišini? And today we have a very interesting, maybe even a bit strange topic, because today we want to talk about silence. Why do we want to talk about silence, Nevena?

Nevena (00:28)

Baš smo se sada smejale pre nego što smo počele da snimamo ovu epizodu. Zato što smo ustanovile, dakle, shvatile smo da ti i ja retko kada imamo tu priliku ili imamo taj luksuz da ćutimo. We were just laughing right now before we started recording this episode. Because we established, meaning, we realized that you and I rarely have that opportunity or have that luxury to be silent.

Baš zbog prirode našeg posla, gde mi razgovaramo sa ljudima i onda snimamo podkast itd. Precisely because of the nature of our job, where we talk to people and then we record the podcast etc.

Tako da je tišina nešto što je veoma dragoceno za nas i nešto o čemu ja mislim da maštam više nego o nekim drugim normalnim stvarima. So silence is something that is very precious to us and something that I think I dream about more than about some other normal things.

Become a member to unlock the whole transcript!

Transcript

SPEAKER_00 0:00

Zgrava svima, ja sam nevena.

SPEAKER_01 0:02

Ja sam jelena. Dobrodošli u novu epizodu Unlock Your Serbian sa jelenom i nevenom. Tako je dobrodošli u još jednu epizodu našeg podcasta. I danas imamo jednu veoma zanimljivu, možda čak i malo čudnu temu. Zato što danas hoćemo da razgovaramo o tišini. Zašto nevirno hoćemo da razgovaramo o tišini?

SPEAKER_00 0:28

Baš smo se sada smajili prirego što smo počeli da snimamo ovu epizodu zato što smo ustanovili, dakle, shvatili smo da ti i ja redku kada imamo tu priliku ili imamo taj luksus da čutimo baš zbog prirode našeg posla gdje mi razgovaramo sa ljudima i dosimamo podcast itd. Tako da je tišina nešto što je vrlo dragoci za nas i nešto o čem ja mislim da maštav više nego nekim drugim normalnim stvarima.

SPEAKER_01 1:04

Tako je absolutno. Mi nikada nismo u tišini, testa nemamo priliku da često samo sedimo, gledamo u plafon i ne radimo ništa u prirodi našeg posla kao što sam ti rekla. I ja sam primijetila da mi to nedostaje, da mi to fali. I zato često volim da radim neke stvari sama. Dakle, volim da idem u šetnju sama, volim da idem na kafu sama, bioskop sama ili da otputujem sama i najviše zapravo volim da putujem sama baš iz tog razloga zato što mi ovo nedostaje, zato što mi ovo fali. Kada ti navim imaš priliku ili mogućnost da radiš nešto sama i da li radiš nešto sama?

SPEAKER_00 1:57

To je jako interesantno pitanje zato što sam ja ranija mnogo često radila nešto sama. To nisu bile velike stvari. Dakle, ja nisam putovala sama. Ali sam često išla u duge šetnje, često sam išla na kafu itede. I ovo je nešto što je za meno jako važno i što je bilo praktično sastavni dio mogota i moje rutine. Dakle, da li vendom ili nekim drugim danima, kada ne znam, nisam imala predavanja na fakultetu itede I onda se nekako desilo da sam prestala to da radim toliko često. Valjda zato što kada radim online i kada generalno provodim dosta vremena ispred ekrana i u svojoj kući onda nekako imam želju da makar kada imam neko slobodno vrijeme, to vrijeme provedem sa nekom drugom osobom da vidim pravog čovjeka ispred sebe, što se kaže da mogu da ga uhvatim za rame itede I sada, međutim, počinjem dosjećan posledice toga da ne provodim vrijeme ili nedovoljno vrijeme samo sa sobom. Šta bi ti rekla na ovo da li si ti uspjela da izbalansiraš svoj posao koji također od tebe zahtijeva da radiš online i da budeš izolovan, da se vidiš sa ljudima, ali opet i da nalaziš vrijeme za sebe.

SPEAKER_01 3:27

Pa mislim da nisam uspjela dobro da izbalansiram. Zato što više provodim vremena sama, nego sa nekim ljudima kada ne radim na časovima ili kada se ne bavim ovim podcastom. I kao što si ti rekla, ja mnogo vremena provodim online i to ne samo zbog časova, nego zato što čujem sa porodicom online putem. A s druge strane, imam također mnogo prijatelja koji ne žive blizu mene. Dakle, imam i prijatelje iz Srbije, ali također imam i prijatelje u Njemačkoj, u Grčkoj, u Italiji itede koji su mi voma dragi i vama dobri prijatelji sa kojima se ponekad nađem negdje. Dakle, dogovorimo se da se nađem u nekom gradu u Europi. I generalno smo uvijek u kontaktu online. Tako da u mom svakodnevnom životu kada sam u Francuskoj, uglavnom, ako mogu negdje da izađem i da radim nešto, to nešto radim sami. I meni ovo vrijeme znači nekako mi treba da mogu da se koncentrišam sama na sebe i na moje misli na osjećanja i to ne mogu da radim kada sam sa nekim. Na primor, ako idem u šetnju sa nekim, ja se koncentriram na tu drugo osobu. Koncentrišam se na konverzaciju sa tim osobom i prisutna sam u tom našem odnosu jednostavno, ali nekako nisam prisutna sama sa sobom. I shvatila sam vremena da mi over there and mi nije strašno ako i sama ili ako ide na kaffe sama. Na primeira, ako idem na kafu sama, uglavnom ponesim neku svestku, to je kao neki notebook to kažem gdje zapisuje svoje misli i osjećaj itd. I ne volim ako me neko prekine. Ako neko dođe pored me i kaže zašto ti sediš samo.

SPEAKER_00 5:31

Ti komentari to su absolutno najgori komentari kada smo u nekom svom svijetu, kada smo fokusirani ili usređeni na nešto naše, na nešto što nam se dešava u glavi, neke misli, osjećanje, itede I onda dođe neko iz vedra neba to je isto lijepi izraz. Dođe ni odakle i samo želi našu pažnju, želi da mu polažemo račune, da mu objasnimo zašto mi radimo to što radimo na način na koji radimo. I ovo često nije ni loše u smislu često ta osoba nema neku lošu namjeru, ali ovo može da bude prosto previše i da nas iznervira itede tako da zaista ne volim kada neko prije i počne neki razgovorni odakle.

SPEAKER_01 6:24

Da, absolutno i mene ovo smara. Dakle, ovo je jedan sleng izraz, ali ovo je super izraz, ovaj kontekst. Dakle, ako sam ja odlučila da sedim negdje sama i da budem sa svojim mislima, kada me neko prekinu u tome, smara me ta osoba. Dakle, ja želim da ona ode i ne želim sa njom da razgovaram. I ova tema je zapravo inspirisana mojim boravkom u Srbiji u beogradu posljednje dvjelje kod mojih roditelja. I kao što sam rekla, ja imam naviku da radim stvari sama u tišini. Ali mi se čini, dakle, djeluje i izgleda da u Srbiji to nije situacija i da ljudi uvijek rade nešto sa nekim. I dakle, meni također treba i kada sam ovdje zato što sam nastavila sa časovima itede i sa mojim online životom. Treba mi da idem u šetnju sama. Na primjer, moji roditelji žive blizu savskog Kijeja na Novom Beogradu. Treba mi da idem tamo, da se prošitam, da sednem na kafu ili na pivo, da gledam u reku ili da prostor meditiram. I desilo se nešto veoma interesantno. Nekoliko puta, dakle, ne jednom desilo mi se barem tri puta, što mi se ne dešava u Francuskoj. Mislim da su Francuz malo više zatvoreni ili poštuju tvoju privatnost ili tako nešto. Nekoliko puta mi se desilo da je netko prišao o meni, dakle, da je došao da mi kaže: zašto si ti sama? Ne moji nikada da budeš sama. Budi uvijek sa nekim. Budi sa nekom drugaricom. Budi sa dečkom, budi sa nekim. I ovo mi je bio vrlo zanimljiv fenomen i ja sam stvarno postavila pitanje ovim ljudima: zašto? Zašto ti želiš da ja budim sa nekim?

SPEAKER_00 8:09

Zašto ne mogu da budem sam. Da, ali to je to o čemu smo također razgovarali jeste da oni prostor insistiraju na tom da znaju šta se dešava. Žele da im položiš račune kada nešto nije sasvim uobičajeno kao što je. Kao se očekuje. Da, zaista kada sediš sam u Srbiji vrlo često muti se kao da te ljudi gledaju čudno ili kao da čekaju da se još neko pojavi tu sa tobom i onda nekako ti gledaju kao ajo jadna. Dakle, možda te sažaljevaju još zato što se niko nije pojavio, itede Ovo je zaista jedan čudan fenomen u srbi.

SPEAKER_01 8:57

Da, absolutno. Možda odmah ne gledaju čudno, ali definitivno mi izgleda kao da čekaju da tu dođe još neko. Čekaju da se neko pridruži, čekaju da neko dođe sam mnom ili izgleda kao da ja nekoga čekam. A posebno ovih dana kada sam ovdje, sam ja u nekoj specifičnoj situaciji raspoloženju i jednostavno treba mi to vrijeme za mene. I zaista mi prijada izađem iz kuće i tako da samo. Imala sam ovu situaciju da čak nisam sedela u nekom kafeću ili restaurantu, nego sam kod imaju neke ili nekakve betoniranic deo možda sedm, a neki ljudi to sta i picaju, na primjer, ribu, love ribu, andiamo. Ja sam vršela sa nekakvom flash, ali imenom piva i meditirala i gledala u reku. Ali ovo je bila simpatična situacija u tom trenutku je došao jedan dekica koji je, ne znam šta tu radio, ali jednostavno došao je do mene i rekao mi je zašto si ti same, a treba uvijek da budeš sa nekim. I onda mislim da nije ni htio da zasluša što sam se na njemu odgovorila, nego on meni počeo da priča o njegovu životnu priču. Dakle, on nije žela da bude sam. To je situacija. On je želeo sa nekim da razgovara. I ovo je meni bio vrlo interesantan psihološki moment isto zato što on uopće nije slušao što sam ja govorila. On je samo htio da neko bude ispred njega, da on ispriča šta je imao da ispriča. Ova je vrlo zanimljiva interakcija bila. Ja sam naučila svašta i o njegovoj porodici i o njegovim sinovima. On je meni pokazao slike njegovih sinova. Šta oni studiraju, šta oni rade, šta on radi u životu. Dakle, sve ovo bilo zanimljivo i meni smiješno u tom trenutku. Ali sam shvatila da zapravo ja sam imala potrebu da budem sama i dobro, ja sam rekla, ok, neka on bude tu i neka priča, ali njemu je zapravo bilo teško zato što je on bio sam u tom trenutku.

SPEAKER_00 11:06

Da, da, da, da. Ali to je generalno uobičajeno nažalost, kod starijih ljudi da prosto nemaju zaista društvo ili da nemaju s kime mogu da podjele svoje muke i svoje životne priče. I onda prostora prva osoba koja se pojavi, oni će iskoristiti tu priliku ili uhvatiti se upriliku i počet će da se ispovedaju. Dakle, počet će da govore ta od detce i od porodice do nekih snova itede I ovo je zaista poznati fenomen. Ja bih rekla da zaista ne volim kad se ovo desi, ali ako se već nađeš u toj situaciji, šta možeš drugo da kažeš. Dakle, bilo bi jako loše da se samo pokupiš i odiš.

SPEAKER_01 11:55

Mislim, naravno, mogu ja da se pokupi i da odem, tojest jel ti mogu odustanim i da kažem: izvinute ja moram da idem. Ali bilo mi zanimljivo da vidim šta će da se desiti i šta će ovaj čovjek meni da ispriča. I da, on je meni počeo da govoriti o njegovim sinovima i imam utjecaj kao da je htio da mi prodaje sinove u tom smislu. Htio je da znaš, htio je da zna koliko ja imam godina i to me nije odmah pitao, nego je nekako naslutio. Dakle, pita me šta studiraram, da li studiramo itede I onda je počeo da mi priča o svojim sinovima koji studiraju medicinu, koji su super studenti, koji su uskoro završili medicinu, ostali mi nekoliko ispita itede I onda mi je rekao da on je u 25 godina. I onda me je pitao koje sam ja godišten i kada je shvatio da ja imam 30 godina i onda je prestao da mi prodaje s mojim. I to je bila tako smješna situacija meni. Ja sam vidjela u njegovim očima da je on mislio da ja imam manje. On je sad našao tu neku priliku ili ne znam šta. Tako da u svakom slučaju je zanimljiva interakcija. Ja sam tu ostala i njega slušala. I posla sam imala priliku da ostanem sama kada sam se vratila kući da razmišljam o ovoj situaciji i zašto se ovo desilo.

SPEAKER_00 13:15

A, da, a ta prodaja, odnosno, preporuka dece i to spajanje. Postoji jedna turska reč koju koristim ovdje, to je provodađisanje. I da zaista vrlo dobro objašnjava i sumira ovu interakciju. I da, ovo mislim da je svakada ojka u Srbiji doživjela barem pet puta u svom životu, da neko nepoznat ili nekog koga možda malo zna, dođe i krene da govori o svojoj djeci i da treba da se upoznaju. Generalno meni se ovo stvarno ne sviđa. Pogotovo kada kreću da ispituju tebe šta radiš, giviš, šta voliš, šta ne voliš itede vas stvarno ne volim, ali jako često nema nikakvu lošu namjeru tako da samo ignorišom.

SPEAKER_01 14:14

Ne, definitivno nema lošu namjeru i ovo ćemo pasko uvijek čuti od starijih osoba. Znači neće nama mlađa osoba početi nekoga da prodaje nekome ili da glumi provodađuje, tako imamo tu reći provodačije. Ali često se to čuje kod baka, neka koje govore o njihovim unucima. Sada je bio sin u pitanju, ali dobro, nema veze, ja sam ovo razumela. U svakom slučaju, kao što sam i rekla, ova tema je bila inspirirana tim iskustvom i još nekim iskustvima, pa jutros sam imala tu situaciju gram sadila na kafiju u kafiću i neki čovjek je došao i rekao što ti sediš sama. Tako da ne znam šta mislim o ovom mentalitetu da kažem ili skoro strahu da nešto radimo sami u srbi. I kao što sam rekla, ja volim i da putujem sama i moji roditelji ovo znaju, mislim da su prihvatili ovu činjenicu. Ali sada, pa da, morali su da je prihvatiti, ali svakako im se nije svidjelo što putujem sama. Nekako oni to ne razumiju šta ja to sama radim. I također, pa sada kada sam bila u Grčku i kod tebe i mi smo se vidjeli, ja sam nastavila moje putovanje na Grčku ostrova sama. I onda kada sam došla do ogra iz Grčke, prvo pitanje koje su mi roditelji postavili je bilo pa s kim si bila na tim ostravima? Sa sobom aha, dobro, dobro onda ok. I nisu dalje pitali zato što znaju da ja to radim, ali mi je i dalje veloma čudno.

SPEAKER_00 15:56

Da, i zapravo ja kad sam spomenula mojim roditeljima, ili da li su bili prijatelji, ne znam. Nekom mi sam spomenula svakako da dolaziš kod mene i da smo snimali podcast i da je to sve bilo super. Neko je samo spontano pitao zato što je to normalno kod nas, a pa dobro s kim je došla? Jo je, pa niso kim došla? Tako da ljudima u Srbiji ovo mnogo. I ja se sjećam kada je moja sestra prvi put putovala sama i to je išla na jedno daleko putovanje na Filipine zapravo. Naravno u grupi sa turističkom agencijom, ali nije išla sa svojim prijateljima nego išlo u toj organizovanoj grupi. To nikome nije bilo jasno i niko nije mogao to da shvati, svi su se čudili itede itede I prostu Srbi nekako kao da je posljednja opcija. Dakle, ljudi prostpostave da to radiš zato što apsolutno nemaš drugi izbor i zato što ni ti to ne bi radio da imaš drugi izbor.

SPEAKER_01 17:08

Da, da, tako je. Mislim u početku ja sam imala također ovaj mentalitet i meni to jest bio posljedn izbor kada sam počela, to da radim. I sad bilo 2020. Za vrijeme covida. I dobro, to je bio taj lockdown u Francuskoj tada i nismo mogli ništa raditi. I to je bio tešak period za mene. I onda kada je taj lockdown bio manje, nismo morali, određenim satimaan. U Augustila, to jest odločila, shvatila sam da moram to, and htela da idem na more. I shvatila sam da mi ovo treba. I u tom trenutku nisam mogla da nađem nikoga ide mną htela, nego nikto nije mogao. Svi su imali nešto u tom trenutku. Jednostavno nisam imala partnera za putovanje. I ja sam shvatila da mi zaista odem i da želim ovo. I rekla sam dobro, idem sama, ja ne mogu više ovdje da sedam. I tako je to i počelo. Ali nekako se prirodno desilo. Shvatila sam da stvarno moram da odem. I onda sam otišla u Britaniju tada i pri tom je u Francuskoj inače ono to pa, u Francuskoj nema klime, i to se bilo 40 step u mojem potkrovlju gdje sam živela. Potkrovlje posljednje sprat ispod krova, neke zgrade. I to zaista nije bilo prijetno i htala sam da idem negdje hladno. I ovo ja sam našla u Britaniji, bilo je 24 step u Augusta i bilo je i more and morski wasduck saw nekom hladnijom temperaturom. Zaista je bilo phenomenalno. I posli tak samostalnog putovanja anda slobode koju sam osjetila, ja sam rekla da overam to ponovim. I mislim da od tada nisam prestala i sada je to moj prvi izbor. A poslednji izbor bi mi bio da idem u neko. To je za mene zaista strašno da idem sa grupom ljudi negdje. Ali da, e to je tako bilo.

SPEAKER_00 19:14

Da, mislim da je ovo idealno rješenje za ljude koji su u našoj situaciji. I ne samo za ljude u našoj situaciji generalno za sve ljude koji žele više vremena da provedu sa sobom, koji žele nekako da se izdvoje ili da se odalje od svoje svakodnevne rutine, od grada u kome žive itede ono o čemu smo razgovarali u našoj epizodu Zašto putujemo gdje smo objasnili da se praktično gube sve uloge koje mi moramo odigramo kada putujemo. I to je zaista istina, a pogotovo je istina kada niko nije pored nas. Dakle, ne postoji prostor nikakvo socijalno očekivanje ni na jednom nivu. Dakle, ne moramo da se pretvaramo možda da smo raspoloženi kada nismo ili ne moramo da razmišljamo o potrebama drugih ljudi itede pa čak i na nekoliko dana mislim da to možda bude veoma osvežavajući i veoma dobro. I generalno mislim da taj aspekt čutanja, taj aspekt tišine je nešto što meni fali. I sada kada sam bila na jednom kraćem odmoru doduše sa mojim roditeljima, dakle, ja sam iskoristila ovu priliku da čutim. Ja sam njima rekla: mi ćemo zajedno da sedimo u ljubavi i u tišini. Jasna rekla, ja se dovodem to sa vama. Mi ćemo se provedemo super, ali molim vas, pustite me da čutim. I zaista je bilo tako. Dakle, mi smo sedeli, čitali smo knjige, igrali smo neke igre za koje nije potrebno da se mnogo ni komunicira, niti bilo šta. Dakle, nekako je bilo prirodno. I ovo je meni toliko značilo da prostam da se ponoviti neka situacija gdje mogu samo da se isključim.

SPEAKER_01 21:07

Da, definitivno mi možemo da komuniciramo i kada čutim, znači komunikacija ni uvijek samo verbalna, tako da absolutno te razumijem, nevenam. Mi smo polako došli do kraja ove epizode o tišini o čutanju i osam moći u krajnju ruku. Ako hoćete da razgovarate sa nama o ovakvim i o još mnogim drugim temama, mi imamo konverzacijske pozive sa našim članovima na Patreon u svake subote u pet popodne. Ovi pozivi su za nas kao neka mini grupna terapija. Poznajemo sve naše članove, svi se voma liježemo i razgovaramo zaista na različite temi i svi su slobodni da kažu sve što žele. Ako želite i vi da dođete na ove konverzacijske pozive, dođite na naš Patreon. Link je u opisu ove epizode kao i na patreon.com Hvala vam što ste nas slušali.

SPEAKER_00 22:11

Čak moše komentare na društvenim mrežama, možete da nam pišete na naš mail. Dakle, želimo da čujemo kakva su vaša iskustva i vaša mišljenja. I svakako se čujemo ponovo sljedeće nedjelje u nekoj novoj epizodi. Ćao svima. Čujemo se, ćao ćao.